NASTAVLJEN ODLIV MOZGOVA: Iz Srbije se "ODJAVILO" najmanje 6.000 ljudi

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević izjavio je danas da je, prema podacima državnih institucija, prošle godine iz Srbije otišlo oko 6.000 ljudi.

Depopulacija je nastavljena istim tempom u ovoj godini, pa je u prvoj polovini ove godine otišlo 3.000 građana.

"Siguran sam da je više, ali nije destine hiljada kao što se priča", rekao je Đorđević novinarima posle šeste sednice Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija i dodao da je teško da se uradi procena o tome koliko tačno ljudi odlazi iz Srbije, jer svi ne prijavljuju svoj odlazak.

Đorđević je rekao novinarima, posle sednice Koordinacionog tela za praćenje ekonomskih migracija, rekao da bi u januaru 2020. godine trebalo da bude završen Nacrt strategije za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2020. do 2027. godine i istakao da je akcenat na tome da mladi ostanu u Srbiji.

Podaci koliki je zapravo "odliv mozgova" iz Srbije, jer u inostranstvo odlaze oni obrazovaniji i tehnički obučeniji, su različiti.

Da Srbiju mesečno napusti 4.250, a godišnje oko 51.000 ljudi, podatak je Evropskog statističkog zavoda.

Zvanični podaci naše države govore da je od 2002. do 2011. u inostranstvo otišlo 150.000 građana Srbije, a prema podacima OECD-a, Srbiju je od 2000. godine napustilo više od 650.000, uglavnom mladih ljudi.

Prošlogodišnje istraživanje Ministarstva prosvet došlo je do podatka da svaki četvrti student želi da školovanje nastavi u inostranstvu, a dve trećine želi da nastavi tamo da živi.

Odlazak ljudi nije samo društveni problem, već je i ekonomski, jer smanjuje se radna snaga i kvanititativno a pre svega kvalitatitvno, a direktan udar trpe svi fondovi - od socijalnog do penzionog.

"UNAPREDITI ZAKONE I RASTERETITI POSLODAVCE"

Jelena Bojović, iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) rekla je da je predlog NALED da se unapredi regulatorni okvir za zapošljavanje.

Prema njenim rečima, trebalo bi da se uredi i mogućnost zapošljavanja preko onlajn platformi, kao i rad za stranog poslodavca.

Bojović je dodala da sa nadležnima u Ministarstvu za rad rade na definisanju novih alternativnih vidova zapošljavanja.

Prioritet za poslodavce je "finansijsko rasterećenje rada" i to bi trebalo da bude predviđeno strategijom za upravljanje ekonomskim migracijama za period od 2020. do 2027. godine, kao i uspostavljanje novih mera koje će dati nove oblike rada i različite vidove zapošljavanja.

Dekan Elektrotehničkog fakuleta (ETF) u Beogradu Milo Tomašević rekao je da ovaj fakultet "obično vide kao jedan od generatora ekonomskih migracija zbog toga što daje kvalitetno obrazovanje koje omogućava studentima da rade bilo gde u inostrastvu".

ETF, istakao je on, ima i veliki potencijal da zadrži ljude u Srbiji, jer privlači mnoge strane investitore koji dolaze, zahvaljujući kvalitetu studenata, a njihovi inženjeri rade i u domaćim firmama.