Jer dok hektar plodne zemlje u Vojvodini košta i do 10.000 evra, u selima u blizini Leskovca se kreće do 1.000, a oko Bojnika se prodaje i za 100 evra.

Najskuplje oranice su u okolini Stajkovca, ali samo one „sigurne“, koje su već pod plastenicima i duplo su skuplje nego u ostalim delovima leskovačkog kraja.

"Cena obradivih površina je drastično pala. Često kupce više košta prenos kod notara nego sama zemlja koju su kupili", komentariše za "Jugmediju" Ljubiša Nikolić, agent za nekretnine iz Leskovca.

Interesantno je da leskovački poljoprivrednici zemlju ne cene po kvalitetu, već po lokalitetu na kojem se nalazi.

Država POKLANJA zemlju mladima: Hoćete li na selo?

"Tako jedan ar u naseljima Ančiki i Bobište, delu Vaskovog naselja, ili u Vinarcu, Stopanju i Sinkovcu kreće se do 100 evra. Naravno, zavisi i koja je klasa zemljišta, da li je pored reke, da li je obrađivana ili ne. Sve što je udaljenije, poput Navalina, Zagužana i sličnih lokacija, tu se ar kreće od 40 do 60 evra. Ako kupujete zemlju u Bojniku, više će da vas košta notar nego sama zemlja", tvrdi Nikolić.

I nekretnine s okućnicama u većini krajeva naše zemlje prodaju se za bagatelu. Tako, na primer, hektar zemlje u okolini Vranja košta 1.500 evra.

I pored niske cene, promet nekretnina na selu poslednjih nekoliko godina opao je za trećinu, pa se solidno očuvana kuća sa okućnicom u okolini Grdelice može kupiti za 5.000 evra. Ovo važi za kuće koje su relativno blizu glavnih saobraćajnica, dok za one u malo udaljenijim krajevima niko i ne pita. Svaka druga kuća u selima poput Dadinca, Brze i Kozara sada je napuštena i prepuštena zubu vremena.

 Još niže cene su u selima pustorečkog kraja, konkretnije u selima opštine Bojnik koja gravitiraju ka Radan planini, gde srpske i lokalne vlasti decenijama najavljuju razvoj planinskog i seoskog turizma, ali sve ostaje samo na najavama.

TUGA: Još jedan dokaz da sela odumiru... (FOTO/VIDEO)


"Sve što je vredelo od mog imanja: kuća okružena voćnjacima, njive i livade, jeste zapravo pet hektara pod šumom, koju sam tokom decenija posekao i prodao kako bih iškolovao sina i ćerku. Deca su završila fakultete, sin se odselio u inostranstvo, a ćerka u Beograd. Supruga i ja smo se preselili u Leskovac, ostarili smo, pa je sve zapustelo. Verujte, sve bih prodao za 2.000 evra samo kada bih našao kupca, ali kupaca nema", priča za "Kurir" Dragan Radovanović iz podradanskog sela Ivanje.

Sela su počela da propadaju krajem 60-ih godina prošlog veka naglim razvojem industrije po gradovima i otvaranjem Nemačke za srpske i turske gastarbajtere. Danas, tamo gde su bila plodna polja, rodni voćnjaci, dvorišta puna dece - raste korov.

Japanci uvoze perje iz Srbije, ali gusaka sve manje


"Sinko, ovde je bila šuma i ostaće šuma. Gledaj ono brdo gore. Pre 40 godina, to je bila golet puna stoke. Nigde hlada. A danas je to brdo puno šume, toliko velike da imam utisak da mi ulazi u kuću",priča starac, jedan od šest stanovnika sela Sekicol, gledajući na brdo Zmijin kamen preko potoka.