On je na prvoj žitarskoj konferenciji "Serbia grain 2019." novinarima rekao da mora da se povećava kvalitet pšenice za izvoz u Egipat koji je "najveći i najizbirljiviji kupac" a gde Srbija vidi svoju šansu.
"Srbija će u tu zemlju prvo izvoziti pšenicu preko velikih multinacionalnih kompanija dok se sama ne organizuje i obezbedi velike isporuke", rekao je Saković.
On je kazao da je do sada pšenicom u Srbiji zasejano oko 400.000 hektara, a da se "očekuje da se zaseje do 550.000 hektara" i da je počelo plaćanje po kvalitetu samo kod velikih otkupljivača koji imaju tehničkih mogućnosti da je razvrstaju.
U toku je, kako je rekao popisivanje skladišnog prostora za pšenicu u kome sada može da se čuva 12,5 miliona tona, ali se do kraja popisa ne zna da li ja sav taj prostor uslovan.
Koordinator projekta Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Miloš Milovanović, rekao je da je "ideja da se na žitarskim konferencijama razmene znanja i informacije između proizvođača i Ministarstva ;poljoprivrede jer za unapređenje proizvodnje žitarica postoji prostor od bar još 20 odsto".
"Ove godine je izvezeno žitarica 4,3 miliona tona, a postoji potencijal da se izveze preko pet miliona tona", rekao je Milovanović.
Istakao je da će suše biti sve češće zbog klimatskih promena i da Srbija sada navodnjava samo oko tri-četiri odsto zemljišta, pa se mora ulagati u te sisteme uz "održivo korišćenje vode".
Predstavnik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Miljan Ždrale rekao je da je ta banka od 2001. godine investirala u Srbiji u razne projekte u poljoprivredi oko 200 miliona evra.
EBRD je, prema njegovim rečima, investirala sama ili sa partnerima u projekte velikih i srednjih preduzeća koji se odnose na navodnjavanje, silose i proizvodnju uljarica.
Konferenciju su organizovali Udruženje "Žita Srbije", Agencija za hranu i poljorivredu UN FAO, EBRD, a pod pokroviteljstvom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.