Nebojša Šaranović, srpsko-kiparskii biznismen i investitor, vlasnik Kapa star (Kappa Star Limited) i nekoliko kompanija u Srbiji, dao je prvi intervju o razlozima zbog kojih plaća suludu cenu u borbi za deonice Kraša.
O berzanskoj, ali ne samo berzanskoj, borbi za Kraš, u kome trentno ima 25,6% deonica, Šaranovič je razgovarao sa novinarima zagrebačkog "Jutarnjeg lista".
"Niz godina poslujemo u konditorskoj industriji regiona i ostvarujemo jako dobre rezultate. Smatramo da Kraš ima velik potencijal, sjajan brend, izvrsne proizvode i odlične ranike, pa ima velik potencijal za dalji rast i razvoj. Naša grupacija je (u Srbiji) vlasnik Jaffe i Baninija, kompanija čiji su proizvodi dobro poznati u Hrvatskoj. Neprestano investiramo u tehnologiju i razvoj. Samo smo u Jaffu uložili 28,6 miliona evra. Od našeg preuzimanja kompanija je učetverostručila prihode, višestruko smo povećali proizvodnju i broj zaposlenih", pojašnjava svoje namere Šaranović, za koga se sumnjalo da hrvatsku firmu kupuje za nekoga drugoga.
Šaranović je upitan i za "suludu" cenu deonica kojom se pokušava da se (neprijateljski) preuzme kompanija. Kupovina je počela po cenama od 400 do 500 kuna (54€-67€), što su mnogi i tada okarakterisali kao preskupo, a trenutno se došlo do 1090 kuna (više od 146€). Time je tržišna kapitalizaciju Kraša podignuta sa 570 miliona na 1,6 milijardi kuna (sa 76 miliona € na 215 miliona €)). Pitanje je da li će konkurencija, braća Pivac i Kraš ESOP (zaposleni u Krašu), prepustiti većinski paket.
"Mi Kraš plaćamo po ceni koju smatramo fer vrednošću koju mali deoničari i zaposleni treba da dobiju. Ova cena pokazuje njegov potencijal... Do sada smo u Kraš uložili više od 45 miliona evra. Verujemo u pravni sistem Hrvatske i smatramo da manjinski paket može da bude profitabilan, te smo spremni participirati u Krašu i s manjinskim udelom. Te smo mogućnosti svesni od početka, što nije promenilo našu odluku da investiramo. Mnogi nas upozoravaju na primere sinhronizovanog delovanja Uprave Kraša i Mesne industrije Braća Pivac (što je nedozvoljeno), ali mi time ne bavimo jer verujemo da za sve postoje zakoni i regulatori", kaže Šaranović.
Šaranović tvrdi da, ako postane većinski vlasnik, neće izmeštati proizvodnju u Srbiju, niti masovno otpuštati radnike.
"To su zlonamerna tumačenja i potpuna neistina. U karijeri sam imao sam šest fabrika i nijedna nikada nije premeštena niti ugašena. Verujem u proizvodnju i upravo zato investiram u ovu industriju. Najveća vrednost Kraša su njegovi stručnjaci i zaposleni jer, verujte mi, nitko drugi na svetu ne zna da proizvede 'bajaderu' ili 'griotte' i druge brendove koji se proizvode u Zagrebu", kaže Šaranović.
Krajem ove nedelje ističe rok javne ponude Mesne industrije Braća Pivac (30,8% Kraševih deonica), , u kojoj se nudi 430 kuna (57,8€) po deonici za preuzimanje ostalih.
Uprava Kraša je saoštila da je to preniska cena, s obzirom na to da je na Zagrebačkoj berzi cena bila i 1090 kuna (sada stabilna na 1050).
OTVOREN JE I DRUGI FRONT - U KRAŠ ESOP
Dok se čeka isticanje javne ponude, a potom nastavak borbe cenom na Zagrebačkoj berzi, u ovoj sagi je otvoren i drugi, vanberzanski front.
U Kapa staru su dobili pismo radnika Kraš ESOP-a, gde se kaže da Mesna industrija Braća Pivac nudi 50.000 kuna (6716€) za jedan udeo u Kraš ESOP-u. To su vlastite deonice koje se ne kotiraju na Zagrebačkoj berzi, a radnici su za njih tražili i Šaranovićevu cenu.
"Preko Uprave Kraš ESOP-a, za te, vlastite deonice ponudili smo 130.000 kuna (17,462€) po udelu, što je gotovo dva i po puta više od onoga što nude braća Pivac, a i ovo smatramo pravom cenom", kaže Šaranović.
Cela ova situacija u kojoj investitor pokušava da na berzi kupi kompaniju a tome se protivi njena uprava i pojedinačno najveći (ne i većinski) deoničar, u berzanskom svetu se zove "neprijateljsko preuzimanje". Šaranović izgleda ne voli taj izraz.
"Prema kome mislite da je ono neprijateljsko? Kako je neprijateljsko kada smo deoničarima ponudili dva i po puta višu cenu nego što je bila godinama na berzi, te smo jasno poručili koliko verujemo u Kraš i kakav potencijal u njemu vidimo. Činjenica da su se hiljade deoničara odlučile za prodaju najbolji je dokaz da u toj prodaji ne vide ništa neprijateljsko", kaže Šaranović, koji ističe i veoma korektno ponašanje oko nekih otvorenih poitanja regulatora u Hrvatskoj - HANFA.