Srbija značajno popravila makroekonomske performanse a sad je u osetljivoj fazi da održivim učini aktuelno smanjenje javnog duga, kao i da smanjenjem korupcije i sive zone omogući razvoj privatnog biznisa.
Loša vlada znači gubitak kroz korupciju u državnim institucijama koje građanima ne pružaju dobru usluga, ali i kroz kvarenje tržišta davanjem "rente" i poslova prema naklonosti. A manje korupcije znači manje iseljavanja stanovništva, više stranih investicija, i brže nadoknađivanje zaostatka prema naj razvijenim zemljama, iz tzv. Grupe 7, rečeno je na prezentaciji izveštaja EBRD pod nazivom Transition Report 2019-20 "Better governance, better economies", u Narodnoj banci Srbije.
Ukoliko eliminiše korupciju, zauzda sivo tržište, uvede profesionalni a ne partijski menadžment u velika javna preduzeća, Srbija bi najrazvijenije zemlje sveta mogla da stigne za 20 godina. Ukoliko bi sprovela poznate a preko potrebne reforme samo "na pola", za smanjenje jaza prema G7 potrebno joj je 40 godina, a ukoliko se sivo tržište i korupcija zadrže na ovom nivou, za približavanje će biti potrebno čitavih 120 godina, istaknuto je iz EBRD-a.
Stručnjaci EBRD-a su rekli da je Srbija devedesetih godina prošlog veka imala veoma lošu vladu i da e u dvehiljaditim situacija znatno popravila.
"Desile su se neke dramatične promene na bolje u institucijama ali i dalje zemlja ispod nivoa konkurenata iz Centralne i Južne Evrope", rekla je Helena Švajger, viši ekonomista u EBRD-u.
A u međuvremenu, jaz prema G7 se povećava jer se nalazimo u informacionom i dobu inovacija, u kojima prirodno prednjače najrazvijeniji. Zbog toga je potreban znatan privredni rast na nivoima koji Srbija još nije dosegla.
Sa relativno velikog rasta 4,4% u 2018 godini, za ovu godinu smo revidirali procenu rasta BDP na 3,2% (sa prvobitnih 3,3%) a usporenje zbog slabije tražnje u zemljama najvećim kupcima srpske robe u EU će se nastaviti i u 2020. mada će rast biti 3,5%.
"Zabeleženo je značajno poboljšanje u javnim finansijama 2015/16 godine, kada se sa deficita budžeta prešlo u suficit , ali sada treba obezbediti da dalje smanjenje javnog duga bude održivo" rekao je Peter Tabak, glavni regionalni ekonomista EBRD-a za Zapadni Balkan.
Zbog toga je, kaže Tabak, prioritet za 2020. godinu borba protiv korupcije i jačanje vladavine prava, na prvom mestu, a potom upravljanje javnim finansijama.
Tu je i profesionalizacija menadžmenta javnih preduzeća, posebno EPS i Železnicama "u kojima EBRD sa Svetskom bankom pomera planine" ne bi li se nešto uradilo, kao i profesionalizacija javne uprave, dodaje Žužana Hargitai, regionalna direktorka EBRD-a za Zapadni Balkan.
Ona ističe i potrebu za jačanje nezavisnih regulatornih tela, zatim državnih nadzornih tela kakve su biznis inspekcije (inspekcija rada i poreska inspekcija).
Uz sveopštu digitalizaciju, ističu iz EBRD, ne treba zaboraviti ni dosadašnju rak ranu - pravosuđe, odnosno ujednačavanje oblasti ali i bolju obuku za poslovne sporove, ali ni transparentnije javne nabavke na kojima bi onda mogla da učestvuju i mala i srednja preduzeća.