Pokazuju podaci Inspektorata za rad.
Direktor Inspektorata Stevan Ðurović navodi da su u protekloj godini inspektori obavili više od 77.000 inspekcijskih nazdora i da je, između ostalog utvrđeno da je manje radnika bilo angažovano "na crno" u odnosu na prethodne godine.
"Za oko 36 odsto je smanjen broj radnika na crno nego prethodnih godina i primetno je da sve više poslodavaca radi u skladu sa zakonom", dodaje Ðurović prenosi Tanjug.
Navodi da je 2017. godina bila rekordna što se tog problema tiče i da je tada kontrolom inspektora otkriveno da je više od 22.000 radnika bilo angažovano "na crno", od čega su nakon nadzora inspektora sa 21.300 poslodavci zasnovali stalni radni odnos.
Inspektorat rada je u protekloj godini obavio 11 odsto više nadzora, kaže Ðurović, sve je manje onih koji rade "na crno", a takođe je i manje fantomskih firmi.
U protekloj godini, kako kaže Ðurović, bilo je manje i ostalih prestupa, manje je zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a prekršajni sud izrekao je 20 odsto više novčanih kazni.
Ti pomaci su značajni, kaže Ðurović i dodaje da je potreban veći broj inspektora.
Kao primer navodi da je prošle godine obavljen rekordan broj nadzora, a da je jedan inspektor kontrolisao 1.716 subjekata. Kako kaže, Inspektorat će u naredne dve i po godine imati mogućnist da angažuje još 40 inspektora, od čega ove godine 17.
Ðurović ukazuje i da veliki broj slučajeva i prekršaja iz oblasti rada zastareva, što smatra da nije dobro.
Za one koji rade "na crno" kazne se kreću od 800.000 do dva miliona dinara. Takođe data je i mogućnost da kada se uoči takav prekršaj dođe do sporazumnog priznavanja.
Ðurović navodi i da je analiza Inspektorata pokazala da je prošle godine usled povreda na radu život izgubilo 49 radnika, od čega je najviše, (39 odsto njih) u građevini, potom u industriji, poljoprivredi...U 2018. nastradalo je 53 radnika što je najviše od 2004. godine.
"Očekujem da novi zakon o bezbednosti na radu da rezultate, odnosno da će novine u njemu uticati na to da povreda naročito sa smrtnim ishodom bude manje", ističe Ðurović.
Kada su u pitanju kazne, Ðurović kaže da od 2003. godine do danas nijedan poslodavac nije odgovarao zatvorskom kaznom zbog toga što je na njegovom gradilištu stradao radnik.
Zaključuje da bi se odnos onih koji su za te propuste najodgovorniji sigurno promenio kad bi bar u nekom slučaju bila izrečena zatvorska kazna, koja inače može biti od dve do 12 godina.