Od novoprijavljenih u martu, koji su na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanja prijavili nakon prestanka radnog odnosa ili radnog angažovanja najveći broj je iz trgovine i ugostiteljstva, kažu u Ministarstvu rada i NSZ-u.
Od 15. marta kada je uvedeno vanredno stanje, zahteve za ostvarivanje prava na novčanu naknadu podnelo je ukupno 1.860 lica, a od tog broja, 1.486 njih je podnelo zahteve elektronskim putem (počev od 23. marta od kada je uvedena ta mogućnost).
Iz NSZ-a navode da su omogućili da sva lica ostvare svoja prava u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.
Takođe navode da će i dalje sprovoditi mere aktivne politike zapošljavanja i pružati podršku, kako tražiocima zaposlenja, tako i poslodavcima.
Svi javni pozivi za učešće u merama aktivne politike zapošljavanja su i dalje aktuelni i obezbeđena je mogućnost podnošenja zahteva za učešće elektronskim putem.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević je izjavio prethodnih dana da otpuštanje radnika bez osnova i slanje zaposlenih na neplaćen odmor bez njihove saglasnosti predstavlja kršenje radnog prava.
On je poručio da će svi poslodavci koji to rade biti kažnjeni, a da će država stati iza radnika koji se nađu u takvoj situaciji.
Đorđević je podsetio da Zakon o radu jasno definiše prava, obaveze i postupanje poslodavaca i da postoji niz mera koje mogu da preduzmu u vanrednom stanju, ali da otpuštanje radnika bez osnova i slanje na neplaćene odmore predstavlja kršenje zakona.
On je apelovao na poslodavce da slede primer države i da ne otpuštaju radnike i ne smanjuju im plate tokom vanrednog stanja.
''Neka izdrže, neće ovo doveka da traje, a u interesu države je da kada sve prođe naša privreda dobije zamajac i nastavi tamo gde je stala'', rekao je Đorđević i dodao da oni koji su izgubili posao mogu da se obrate NSZ-u kako bi dobili naknadu.
Predsednica ASNS Ranka Savić je rekla pre dva dana da je da prema informacijama koje stižu tom sindikatu, nakon najave pomoći i podrške mikro i malim preduzećima usledilo masovno vraćanje radnika na posao.
"Imamo informacije da su poslodavci obećali radnicima da će ih novo prijaviti od 1. aprila. Nije uopšte ni bilo dobro što su otpuštali radnike i pokazalo se da su mnogi bili u stanju da finansiraju plate zaposlenih mesec i po ili dva, ali su žustro regovali plašeći se za svoj kapital. Sada su shvatili da finansijsku pomoć mogu očekivati oni koji nisu otpuštali radnike", rekla je Savić Tanjugu.