A KOLIKI JE NAŠ DEO: EIB za tzv. Zapadni Balkana spremila 700 miliona €

Grupa Evropske investicione banke pripremila je paket mera hitne podrške od 5,2 milijarde evra zemljama izvan EU. Prema prvim procenama, državama tzv. Zapadnog Balkana namenjeno je oko 700 miliona evra.

Koliko će dobiti Srbija ne zna se, jer će se tačan iznos za našu zemlju znati nakon konsultacija sa predstavnicima banaka, kompanija i Vlade Srbije.

Direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, Dubravka Negre, kaže da je novac namenjen pre svega za ulaganja u zdravstveni sistem Srbije i za mala i srednja preduzeća kako bi se otklonile posledice pandemije covid-19.

"Grupa Evropske investicione banke je usvojila 5,2 milijarde evra kao pomoć zemljama van Evropske unije. Dobar deo tih sredstava će otići u zemlje Zapadnog Balkana i naravno Srbiju koja je najveća zemlja u regionu", kaže Negre za Tanjug.

Juče je saopšteno da je reč o 700 miliona evra namenjenih regionu.

"Trenutno diskutujemo sa našim partnerima u javnom i privatnom sektoru koje su to potrebe i gde su najbitnija i najhitnija ulaganja. Nadamo se da ćemo jako brzo definisati planove i prioritete za svaku od zemalja", navodi Negre.

Sredstva će biti odobrena, ako se zatraže, pre svega za pomoć zdravstvenom sektoru, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i "realnoj privredi" (industrijskoj proizvodnji) a kako bi prebrodili probleme likvidnosti u kojima su se našli.

Paket pomoći podrazumeva i ekspertizu EIB-a u radu sa partnerskim bankama u zemlji a kako bi se nove investicije što pre realizovale i došle do onih kojima je novac najpotrebniji.

"Želimo da nastavimo da ulažemo u javni i privatni sektor u svim onim sferama u kojima je to do sada bilo planirano, obrazovanje, transport, infrastrukturu, industriju... jer će biti neophodno nakon krize da se ekonomske posledice smanje, da se javna i privatna ulaganja nastave i da se podrži ekonomski rast koji će kako se očekuje biti jako na udaru", navodi Negre.

Plan je da se deo sredstava odvoji za reprogramiranje već postojećeg finansiranja, a deo novca će se usmeriti tamo gde je sada najhitnije, kao što je zdravstvo i "mala" privreda.

"Drugo je da radimo novu meru paketa za ulaganje kako u javni tako i u privatni sektor od infrastrukture do istraživanja i razvoja..."

Govoreći o finansiranju velikih infrastrukturnih projekata u kojima EIB od ranije učestvuje u Srbiji, Negre objašnjava da građevinska industrija nije stala i u najvećoj meri se odvija, ali da će biti neophodno da se projekti u ovom sektoru nakon krize ubrzaju.

Apeluje na sve partnere u javnom sektoru da nastave da planiraju dalja ulaganja jer, kako je rekla, ekonomiji je to potrebno da bi mogla da se obnovi i nastavi da raste.