U izveštaju se procenjuje da će se posle pandemije broj siromašnih širom sveta povećati od 400 do 600 miliona.
Studiju, objavljenu 9. aprila, uradili su stručnjaci sa Kraljevog koledža u Londonu (King’s College London) i Australijskog nacionalnog univerziteta (ANU).
"Ekonomska kriza može biti čak i gora od zdravstvene krize", izjavio je Kristofer Hoj sa ANU.
Potencijalne posledice pandemije predstavljaju realnu pretnju ostvarenju Cilja održivog razvoja Ujedinjenih nacija da se do 2030. iskoreni siromaštvo. Taj cilj su 2015. jednogaslno podržali svetski lideri.
Dok su evropske i severnoameričke zemlje već najavile programe za spasavanje industrije, mala preduzeća i pojedinci trpe gubitke zbog mera uvedenih u borbi protiv epidemije, a zemlje u razvoju su još više ekonomski pogođene zbog ograničenja i policijskog časa.
Na Konferenciji UN o trgovini i razvoju traženo je da se za spasavanje ekonomija zemalja u razvoju obezbedi 2,5 hiljade milijardi dolara. Od toga bi hiljadu milijardi dolara otišlo na olakšice u otplati duga, hiljadu milijardi na dodatnu likvidnost kroz specijalna prava vučenja i još 500 milijardi za podršku zdravstvenim sistemima u zemljama u razvoju.
Međunarodna zajednica je pod sve većim pritiskom da se dogovori o olakšicama u otplati duga i paketu pomoći za zemlje u razvoju. Ranije ove sedmice, više od 100 svetskih organizacija pozvalo je da se ove godine od zemalja u razvoju ne zahteva plaćanje duga, što bi im oslobodilo do 25 milijardi dolara za podršku svojim ekonomijama.
Očekuje se da otplata dugovanja bude na agendi videokonferencije ministara finansija zemalja Grupe 20, 15. aprila, uoči sastanaka Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda između 17. i 19 aprila.
U Evropskoj uniji, Oksfam podržava program zajedničkog duga i deljenja rizika kako bi se pomoglo svim zemljama članicama da se oporave posle krize.
Oksfam je pozvao na sprovođenje politike "novca iz helikoptera", odnosno da Evropska centralna banka isplati novac svim pojedincima u članicama koje su pogođene krizom.
To bi pomoglo ljudima, kompanijama i ekonomiji da se izbore sa smanjenom ekonomskom aktivnošću, pomoglo bi da se radnicima daju plate i sprečilo bi deflaciju.
Takođe, Oksfam ocenjuje da bi zemlje članice EU trebalo da se dogovore o solidarnom porezu na bogatstvo, koordinisano u svakoj zemlji kako bi se izbeglo da se bogatstvo premešta iz jedne zemlje u drugu.
Odlaganjem plaćanja duga siromašnim zemljama, u kombinaciji sa jednokratnim ekonomskim stimulansom MMF-a i povećanjem pomoći i poreza mogu se nadoknaditi finansijski gubici, navodi se u izveštaju.