Najnoviji rezultati ankete građana pokazuju da se zabrinutost za širenje korona virusa među građanima Srbije smanjila za 10 procentnih poena, i trenutno iznosi 81%, mada briga za lično zdravlje i bližnje beleže neznatan pad.
S druge strane zabrinutost značajno raste - za 12 procentnih poena veća je briga za ekonomiju i lične finansije i sada ona iznosi 42%, podaci Valikona (Valicon), regionalne agencije za marketinško savetovanje i istraživanje tržišta.
Zaključno sa četrdesetim danom od početka vanrednog stanja u Srbiji, kada se analiziraju različiti aspekti zabrinutosti građana za posledice epidemije, briga za ekonomske posledice krize zbog koje otkaze daju i u dobrim firmama predstavlja jedini parametar koji beleži rast sa svakim novim merenjem. A snjom dolazi i sumnja u opravdanost ili efikasnost primenjenih mera protiv širenja virusa.
Uprkos tome, briga za ekonomske posledice u Srbiji je i dalje najniža u poređenju sa državama regiona - 42% naspram trenutnih 61%; 55%; 57% u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH respektivno.
Zabrinutost za radno mesto koje je kao brigu naveo najmanji broj ispitanika tokom sva tri anketiranja, posle skoka na 14% u drugom, opada na trenutnih 10% u trećem talasu merenja.
Nakon predstavljanja planova i načina implementacije mera kriznog štaba za otklanjanje posledica epidemije korona virusa po privredu, registrovan je rast brige za ekonomske posledice, a ocena saglasnosti sa ekonomskim merama beleži pad.
Naspram većine ispitanika (55%) koji su krajem marta smatrali da su mere adekvatne, u aprilu je najveći broj onih koji ih smatra delimično odgovarajućim, tačnije 51%, pored njih, svaki deseti smatra da su neprimerene, a 38% ih i dalje smatra adekvatnim.
Budžeti domaćinstava u Srbiji takođe beleže promene. Upitani kakvo je njihovo opšte finansijsko stanje u poređenju sa periodom od pre šest meseci, najveći broj građana Srbije - 38% reklo je da se već nalazi u finansijski lošijem položaju, a pogoršanje očekuje 33% njih. Tek svaki četvrti građanin ne očekuje promene na prihodnoj strani kućnog budžeta i finansijski optimistično posmatra budućnost.
Kada se posmatraju promene u obimu potrošnje, 32% ispitanika je izjavilo se da već sada troši manje u odnosu na proteklih 6 meseci, dok se procenti onih koji očekuju smanjenje u budućnosti, već troše manje i onih koji ne očekuju promene u potrošnji kreću između 22 i 24 odsto.