Nevreme od pre nekoliko dana, sa gradom veličine oraha, donelo je ogromnu štetu i pobudilo brigu za ovogodišnji rod maline. Ali malinari ne znaju ni kako će obrati ono što rodi.
"U mom malinjaku su polomljeni lastari. Procena je da će ove godine biti i 20 odsto manji rod nego prošle godine, jer je i sadni materijal veoma loš. Problem je što nema ni radne snage", žali se predsednik Udruženja malinara Vilamet spas iz Arilja, Dragan Bogdanović.
On istiće da je situacija izazvana epidemijom korona virusom stvorila još veće muke sa obezbeđivanjem berača.
"Koga ti u ovoj situaciji da primiš u kuću, a trebalo bi da se plati i 6.000 dinara za testiranje radnika", kaže Bogdanović i dodaje da će tražiti rešenje od države da se testovi ne plaćaju.
Uz ovu novu muku, malinarima ipak najviše brige donosi ona stara - "realna cena" za kilogram crvenog zlata.
Za ovu godinu oni svoj trud cene na 180 do 200 dinara za kilogram maline.
Iz Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije smatraju da je najbolja strategija utvrditi cenu za duži vremenski period.
"Bolje da se napravi kompromisna cena na deset godina 1,75 evra i da svi znamo koliko ćemo proizvoditi maline, da propratimo gajenje, da zamenimo zaraženu malinu, da imamo neki red", kaže predsednik Asocijacije, Dobrivoje Radović.
On podseća da je na nedavnom sastanku s novoosnovanom Radnom grupom Vlade Srbije za malinu, zatraženo da se ovo voće proglasi strateškim proizvodom ili proizvodom od strateškog značaja i da se završi rejonizacija Srbije.
Jedina dobra vest od ove godine je da EU više ne testira redovno srpsku malinu na norovirus, što je donosilo dodatne troškove a ova "bolest prljavih ruku" iznosila srpsku malinu i malinare na loš glas.