Prema ovom planu su uzdržane neke države članice - Holandija, Danska, Austrija i Švedska koje su za podršku privredi EU jedino preko pozajmica, a ne subvencijama, dok predsednica EK predlaže obe varijante.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, je predstavljajući predlog višegodišnjeg budžeta EU i dodatni instrument za oporavak pod nazivom "Sledeća generacija EU", naglasila da je oporavak EU treba da "veliki izazov pretvori u priliku", odnosno da se umesto fokusa samo na oporavak evropske privrede mora odmah ulagati i u evropsku budućnost zasnovanu na zelenoj i digitalnoj tranziciji i otoporonosti evropskopg društva.
"Naša želja da delujemo mora da bude srazmerna izazovima koji su pred nama. Program 'Sledeće generacija EU' je naš ambiciozni odgovor na situaciju", kaže fon der Lajen.
U Evropskoj komisiji podesećaju da će predstojeći višegodišnji bužet EU biti "srce" plana za ekonomski oporavak.
Plan je da se dodatnih 750 milijardi evra prikupi zaduživanjem EU na svetskom tržištu kapitala. Predlog je da se od te sume 500 milijardi obezbedi za bespovratnu pomoć najteže pogođenim zemljama i regionima EU.
Dodatnih 250 milijardi bi trebalo da budu na raspolaganju u obliku zajmova.
"Dodatna sredstva instrumenta 'Sledeća generacija EU' i pojačani okvir za EU budžet daće nam moć da budemo solidarni i podržimo zemlje članica i ekonomiju. Zajedno, izaćićemo iz ovoga konkureentniji, otporniji i nezavisniji", ocenjuje komesar za budžet Johanes Han.
Italijanski premijer Đuzepe Konte je pozdravio plan Ursule Fon der Lajen kao "izvanredan znak iz Brisela".
"Ovo zaista ide u pravcu koji je naznačila Italija. Opisali su nas kao vizionare jer smo u to verovali od početka", napisao je Konte na Twitteru, i pozvao na "ubrzavanje pregovora i brzo oslobađanje sredstava" za pomoć evropskim privredama.
Francuski ministar finansija Bruno Le Mer je u govoru pred francuskim Senatom pozvao sve zemlje članice EU, uključujući i Holandiju, Dansku, Austriju i Švedsku, da podrže "istorijski" plan od 750 milijardi evra.
Predlog Evropske komisije razmotriće države članice EU, ali i Evropski parlament.
Lideri zemlja članica EU već su u nekoliko navrata, bezuspešno, pokušali da se dogovore oko plana za oporavak EU nakon epidamije covid-9.
Tada je Holandija uložila veto na ideju o tzv "evropskim obveznicama", odnosno davanju garancija za zaduživanje najsiromašnijih i najteže pogođenih zemalja EU.
Kasnije se Nemačka i Francuska izašle sa svojim predlogom o mogućim "evro obveznicama" i paketu oporavka od 500 milijardi evra.
Lideri EU 27 trebalo bi da se 18. i 19. juna po prvi put nakon pandemije covid-19 okupe na samitu u Briselu kako bi razmotrili ovaj predlog.
Da bi novi bužet EU i plan za oporavak mogao da stupi na snagu pored zemlja članica mora da ga odobri i Evropski parlament. Poslanici EP već su zatražili paket od 2.000 milijardi evra kako bi se podržala privreda tokom recesije EU nastale zbog pandemije covid-19.
Oni su upozorili da su, ukoliko njihovi zahtevi za povećanim dugoročnim budžetom ne budu ispunjeni, spremni da iskoriste pravo veta na njegovo izglasavanje.