"Stvari će sada krenuti postepeno uzlaznom putanjom", kaže Timo Volmershojzer, šef sektora za prognoze u Institutu IFO iz Minhena.
Očekivani snažan rast u drugoj polovini godine pripisuje niskom nivou proizvodnje i usluga tokom perioda zatvaranja ekonomije zbog zdravstvene krize, navodi se u saopštenju IFO institute dostavljenom Tanjugu.
"Mere zatvaranja su sada ublažene ili su, u nekim sektorima ekonomije, potpuno ukinute", dodaje Volmershojzer.
Ipak, ukupna ekonomska proizvodnja Nemačke će ove godine biti manja za 6,7% u odnosu na 2019. godinu.
Za narednu godinu, IFO institut predviđa rast od 6,4%, što znači da će BDP na kraju 2021. godine biti na nivou na kojem je bio na kraju 2019.
Ono što najviše interesuje srpsku privredu koja je u maju zabeležila nešto manji pad nego u aprilu, jeste da će Nemački uvoz pasti ove godine 7,7% a izvoz verovatno za 13,3% u 2020. godini. I pored ovog "manjka" oporavak nemačke privrede znači da će ipak biti posla i za srpske firme koje poslovno sarađuju sa Nemcima.
Veći pad izvoza od uvoza će rezultirati smanjenjem suficita tekućeg računa (trgovina, usluge i transferi), zbog čije je veličine Nemačka u svetu bila kritikovana, sa 245,2 milijarde € na 176,2 milijarde €, odnosno sa 7,1% ekonomske proizvodnje na 5,4%.
Očekuje se da će sledeće godine izvoz ponovo porasti za 13,4%, a uvoz za 7,8%, što će zauzvrat podići suficit tekućeg računa na 268,7 milijardi evra ili za 7,6%, navodi se u letnjim prognozama IFO instituta.
Broj nezaposlenih će se, prema projekcijama instituta, povećati sa 2,3 miliona na 2,7 miliona ove godine, a naredne će pasti na 2,6 miliona.
To će podići stopu nezaposlenosti sa 5% na 5,9% ove godine, nakon čega se očekuje da 2021. opadne na 5,6%.
Prema računici IFO-a, broj zaposlenih sa skraćenim radnim vremenom spustio se u junu na 6,7 miliona sa majskog nivoa od 7,3 miliona. Prosečan broj zaposlenih će se ove godine smanjiti sa 45,2 miliona na 44,8 miliona, a naredne godine će se blago povećati na 44,9 miliona.
Privatna potrošnja će, kako se navodi, verovatno pasti ove godine za 6,4%, a investicije u opremu potonuće za čak 19,9%.
Korona kriza će ostaviti trag i u državnom budžetu, koji će ove godine iskazati deficit od 175,8 milijardi evra, u odnosu na lanjski višak od 50,4 milijarde.
Ovo se, osim padu ekonomske proizvodnje, može pripisati rashodima za borbu protiv korona virusa i paketu finansijske podrške ekonomiji, koji sam košta više od 160 milijardi evra.
Iduće godine, državni budžet će ostati "u crvenom" na minus 76,5 milijardi evra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.