Time bi broj prodatih električnih vozila u jednoj godini dosegao 31,1 milion u svetu, 10 miliona više nego što je ranije predviđeno.
Uprkos poremećajima koje je izazvala pandemija Kovid-19, očekuje se da će ukupna prodaja električnih vozila u 2020. godini dostići 2,5 miliona širom sveta, kaže se u saopštenju.
Na osnovu složene godišnje stope rasta od 29%, istraživanje procenjuje da će prodaja dostići 11,2 miliona u 2025. godini i 31,1 milion do 2030. godine kada bi električna vozila predstavljala otprilike 81% svih prodatih novih vozila.
Deloitte je identifikovao ključni faktor rasta prodaje električnih vozila u narednih deset godina kao promenu sentimenta potrošača, jer mnoge prepreke za prihvatanje električnih vozila postepeno nestaju.
"Visoke cene električnih vozila još ograničavaju neke kupce, ali kako se njihov trošak sve više izjednačava s benzinskim i dizelskim ekvivalentima, broj potencijalnih kupaca trebalo bi da se poveća", kaže direktor beogradske kancelarije Dilojt a i glavni partner u Sektoru za finansijski konsalting, Darko Stanisavić.
Sve više modela novih električnih vozila, dodaje, u kombinaciji s rastućim tržištem polovnih električnih vozila, znači da će električna vozila za mnoge postati pristupačniji izbor.
"Prevazilaženje zabrinutosti potrošača oko dometa vožnje i utisak nedostatka infrastrukture za punjenje baterija biće važni faktori jer sve više vozača razmišlja o pogodnostima prelaska na električna vozila".
Dodatni faktori koji bi mogli dovesti do rasta kupovine električnih vozila uključuju povoljno regulatorno okruženje, bilo da je reč o finansijskim podsticajima ili ciljevima smanjenja emisije izduvnih gasova, kao i raspon modela električnih vozila dostupnih na tržištu.
Zatim, s obzirom da službeni automobili i vozni park i dalje predstavljaju većinu ukupne prodaje novih automobila, prelazak na električna vozila na korporativnom nivou dodatno će poboljšati globalni prelazak na električna vozila, ocenjuje se u saopštenju.
Mere ograničavanja kretanja kao odgovor na izbijanje pandemije Kovid-19 dovele su do velikih poremećaja u međunarodnim lancima snabdevanja i privremenog zatvaranja predstavništava.
"Iako je ukupna prodaja automobila opala u ovom periodu, električna vozila su pokazala otpornost u nekim regionima u poređenju sa ostatkom tržišta. Vrhunac prodaje benzinskih i dizelskih vozila je najverovatnije nastupio, iako relativno nezapaženo. Kako se ukupna godišnja prodaja automobila neće vratiti na nivo pre pandemije do 2024. godine, čak i ako se vrati rast prodaje na tržištu benzinskih i dizel vozila, verovatno će uskoro uslediti njihov pad tržišnog udela", rekao je Stanisavić.
A U SRBIJI...
Srbija je, nažalost, daleko od "električnog" trenda razvijenih zapadnih zemalja ili i Kine koja je već eldorado za svetske proizvođače.Problem je, svakako u novcu i slabašnim podsticajima - do nedavno.
Od početka pojave ekološki prihvatljivijih vozila do danas u Srbiji je registrovano samo 45 električnih vozila i 342 vozila na hibridni pogon.
"To je na nivou statističke greške jer ukupno imamo 1,9 miliona registrovanih automobila", istakao je početkom godine Miloš Petrović, predsednik srpske Asocijacija uvoznika vozila i delova.
Državne subvencije za kupovinu novih električnih i hibridnih vozila donete su Uredbom u martu mesecu, i iznose od 250 evra za mopede i lake tricikle do 5.000 evra za putnička vozila do devet sedišta i laka teretna vozila.
Niko ne očekuje "najezdu" ali poruka države je važna. Od donošenja uredbe podneto još 45 zahteva za subvenciju.
Ukupna podsticajna sredstva opredeljena za ove subvencionisane kupovinu ove godine iznose do 120 miliona dinara (oko miliona evra), što bi značilo da u najboljem slučaju za taj iznos može da se jeftinije kupi 400 hibrida.
Naime, za putnička vozila (do devet sedišta) i laka teretna na struju subvencija je 3.500 evra, a za kupovina vozila na hibridni pogon subvencija je 2,5 hiljada evra.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.