Dogodilo se očekivano, srpska ekonomija je nakon odličnog prvog u drugom kvartalu ove godine zabeležila veliki ali ne i katastrofalan pad. Još ima nade da se u plus "izvuče" godina.
Realni pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u drugom kvartalu 2020. godine iznosio je 6,5% u stalnim cenama u odnosu na isti period godinu ranije, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
Ovo je fleš procena državne statistike, a obračun kvartalnog BDP za drugo tromesečje 2020, koji je detaljniji i koji se izvodi na nižim nivoima agregiranja, biće objavljen 31.avgusta, navodi se u informaciji RZS.
Premijerka Srbije Ana Brnabić rekla je juče da je drugi kvartal završen s padom BDP-a od 6,5%, iako je projektovan bio mnogo veći, minus 15,4%.
Ona je rekla da je već u junu ostvaren blagi rast od 0,1% i da je Srbija u drugom kvartalu bila druga najbrže rastuća ekonomija u Evropi, odmah iza Litvanije.
Ovaj pad je očekivan i to iz dva razloga. Privredna aktivnost zamrla je u aprilu, u vreme "zatvaranja" zbog zahuktavanja epidemije covid-19, a drugi je razlog statistički.
"Da li će biti pada ili će BDP biti u plusu, videćemo, ali treba imati u vidu da u već drugom tromesečju, a pogotovo u drugoj polovini godine, dolazimo na veću osnovicu iz 2019. godine prema kojoj merimo i da će teško biti ostvariti dobre brojke", rekao je za MONDO ekonomista Ivan Nikolić u maju mesecu.
Statistički, još se u gdipnjem BDP-u "vadimo" na prvi kvartal. Tada je realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije iznosio je 5%, u odnosu na isti period godinu ranije.
Značajan međugodišnji rast bruto dodate vrednosti su u prvom tomesečju zabeležili građevinarstvo, za 19,6 odsto, informisanje i komunikacije (11,8%), sektor državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite (11,8%) i sektor industrije i snabdevanja vodom i upravljanja otpadnim vodama (4,5%).
Ukoliko se ispostavi da se u aktuelnom trećem kvartalu privreda Srbije bar donekle oporavila, a tako se nastavi i u poslednjem, moguće je da će se ostvariti prognoze da Srbija, kao jedinstven slučaj u Evropi, ne završi godinu sa padom ili bar ne značajnim padom BDP-a.
Tome bi trebalo da pomognu i nove mere Vlade Srbije sa subvencijom većeg dela minimalca za mala i srednja preduzeća.
Pad BDP-a i to veliki, očekivan je u svim zemaljama EU. Evropska komisija je dala je početkom jula još crnju prognozu stanja privrede Evrozone u kojoj stoji da će BDP te grupe zemalja Evrozone pasti 8,7% ove godine. To je desetak odsto više nego što se mislilo početkom maja.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.