Poreska uprava najavila je da će krenuti oštrije sa naplatom poreza u vezi sa doznakama iz inostranstva, koja prvenstveno pogađaju predstavnike IT sektora, ali i druga lica koja imaju status tzv. frilensera. Sada se postavilo i pitanje tzv. gastarbajtera
Povodom nedoumica i tumačenja u javnosti poslednjih dana o tome da li je i naša dijaspora obavezna da plaća porez na dohodak građana Milan Trbojević, poreski savetnik kaže da su obveznici svi koji su rezidenti Srbije.
Dakle i naši građani u inostranstvu ukoliko ispunjavaju uslove da se mogu smatrati rezidentima, a po Zakonu o porezu na dohodak građana, rezidenti Srbije su građani koji na teritoriji Srbije borave 183 ili više dana, ili ovde ima prijavljeno prebivalište ili im se ovde nalazi centar poslovnih i životnih aktivnosti.
"Srpski rečeno ako ovde ima stan, porodicu ili firmu", pojašnjava Trbojević.
Prema njegovim rečima u obe ove situacije građanin je obavezan da plaća porez na dohodak građana kao i doprinose za socijalno, tj. penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje.
Poreze i doprinose može da plaća po osnovu autorskog ugovora ili ostalih prihoda, a potencijalno, zavisno od visine prihoda, i godišnji porez na dohodak građana. Trbojević naglašava da ovde nije reč ni o kakvom novom zakonskom rešenju, jer ono godinama postoji u našoj zakonskoj regulativi, samo je sada aktuelizovana priča o njemu, zbog sličnosti sa obavezama influensera.
Tako navodi da se recimo postavljalo pitanje da li je građanin Srbije koji ode na brod 10 meseci, dužan da plaća porez u Srbiji. Odgovor je da jeste, jer iako boravkom u Srbiji dužim od 10 meseci ne ispunjava prvi uslov o rezidentnosti, time što ima prebivalište u Srbiji, porodica mu je tu, ispunjava drugi uslov i dužan je da plaća porez.
Trbojevic međutim, navodi da naši građani koji rade u inostranstvu mogu biti oslobođeni od plaćanja poreza na dohodak građana ili dela tog poreza ovde, ukoliko je u zemlji gde žive plaćen porez na njihovu platu, a Srbija sa tom zemljom ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
No i tada, ukazuje on, doprinosa za socijalno osiguranje ne mogu da se oslobode i dužni su da ih plate u obe zemlje.
"U slučajevima kada ne ispunjavaju uslove za oslobađanje od plaćanja poreza, u zemlji gde rade plate porez na platu koju primaju. Ono što im ostane u Srbiji se računa kao bruto zarada i na nju se plaća porez i doprinosi za penzijsko - invalidsko i zdravstveno osiguranje", objašnjava Milan Trbojević.
(Mondo/Tanjug)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.