Broj građana Srbije koji je uzima kredit od bankeporastao je 12 odsto za godinu dana, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Sveukupno, to čini cifru od 24,2 milijarde evra. Od ove sume, skoro 40 odsto je novac podignut za kupovinu, ili adaptaciju stanova, pokazuju podaci.
U Srbiji se i dalje najviše uzima gotovinski kredit i to u procentu od 61,3 odsto. U mnogo manjoj meri sledi potrošački 8, 6 a zatim stambeni krediti, koje uzima 6,5 odsto ljudi zaduženih u bankama. Najčešće se zadužuju pravna lica zatim preduzetnici, koji čine sve veći broj zaduženika.
Prema statistici, ukupan dug na nivou zemlje je 10 milijardi evra, što bi po glavi stanovnika iznosilo 1.600 evra po svakom punoletnom građaninu.
"Dug stanovništva bankama uvećan je za 13,8 odsto, na oko 1.200 milijardi dinara. Među kreditima stanovništva, gotovinski su imali godišnji rast od 14,6 odsto, potrošački 7,8 odsto, zajmovi za refinansiranje 10 odsto, stambeni 13,6 odsto, a poljoprivredni 14 odsto", kažu iz Udruženja banaka Srbije.
Trenutno se u Srbiji otplaćuje ukupuno 131.345 stambenih kredita, što čini ukupno 473 milijarde dinara, pokazuju zvanični podaci. Porst broja stambenih kredita ima veze i sa merama koje su nedavno donete, kaže ekonomista Branislav Madić.
"Najvažnija mera tiče se dozvole za stambene kredite za objekte koji su izgrađeni 60 odsto, dok je do sada to bilo 80 odsto, ali to važi za projekte koji se grade u okviru projektnog finansiranja banke. Zatim, doneta je preporuka da se visina obaveznog učešća smanji na 10 odsto umesto dosadašnjih 20, što su za sada dve banke prihvatile. Sve to utiče donekle na broj stambenih kredita koji se u Srbiji izdaju, koji jeste u malom porastu" kaže ekonomista.
Ipak, iako dugovanje prema bankama i zaduženost raste, ali je kašnjenje u otplati kredita sve manje. Trenutno je u otpati kasni svega 3,5 odsto zaduženih, dok je pre pet godina taj broj iznosio 18 odsto. Kašnjenje u otplati stambenih kredita je svega 0,9 procenata.
"Postoji povećana zaduženosti Srbije za gotovo sve kredite, ali na kraju prošle godine zabeležena su rekordno mala kašnjenja. Prema podacima, svega 2,4 odsto građana i 4,2 procenta poslovnih klijenata je neredovno izmirivalo obaveze", kaže ekonimista Mandić.
Jedan od razloga za to jeste što klijenti koje kreditni biro označi kao neredovnog platišu, bez obzira na to koliki je dug, znaju koliko je teško da se ponovo zaduže.
"Kada građani ne izmire obavezu prema bankama dva meseca, biće označeni kao neredovne platiše. Onda i kada plate dug, sledeće tri godine vrlo verovatno neće moći ponovo da pozajmljuju. To ostaje upisano u Kreditni biro dok se ne isplati ceo zajam. I ondamorada prođe tri godine da bi se ti podaci iz biroa obrisali", kaže naš sagovornik.
Onima kojima se to desi nijedna finansijska ustanova im neće dati pozajmicu dok se ne izbriše dug. U praksi se dešava da prođe i višeod tri godine dok banke ne povrate poverenje, što jeste jedan od razloga zbog kojih se sve manje kasni, zaključuje ekonomista.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.