SVE VIŠE BANAKA U SRBIJI UKIDA POPULARNU USLUGU! Smanjuju nam LIMIT, u velikom problemu i svi koji plaćaju "PENALE" | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Oko 940 hiljada korisnika

SVE VIŠE BANAKA U SRBIJI UKIDA POPULARNU USLUGU! Smanjuju nam LIMIT, u velikom problemu i svi koji plaćaju "PENALE"

Autor Marija Ivetić
Autor Marija Ivetić

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić rekao je da je bitan element ugovora datum kada se plaća neka obaveza i njegov savet je da se klijenti jave banci, ukoliko rata kredita ne dospeva baš kada stiže plata.

Izvor: Tanjug/Sava Radovanović

Mnoge kompanije odlučile su da zarade islaćuju jednom, a ne dva puta, sredinom i poslednjeg dana u mesecu. Na to se treba navići i pažljivije upravljati kućnim budžetom, jer nikad kraja tekućem mesecu.

Još veći problem za nas i računovođe jeste ako rata kredita ne dospeva baš kada stiže plata. Zbog toga mnogi zaposleni obilaze banke i mole da im se datum dospeća kredita pomeri.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije rekao je da je bitan element ugovora datum kada se plaća neka obaveza i njegov savet je da se oni kod kojih dolazi do pomeranja da se zarade jedanput mesečni isplaćuju - jave banci.

"Ako samoinicijativno pomerite taj rok onda ste u docnji, za taj deo vremenskog perioda morate da platite neku kamatu koja nije redovna, ona ima penal koji vas kažnjava da bi plaćali kako je ugovoreno", kaže on.

Savet je svima onima koji imaju takav problem, kaže Vasić, da se jave banci da dogovore kako da izmiruju obaveze, a da nemaju penal zbog kašnjenja u otplate svoje obaveze.

Koliko iznosi penal zavisi od banke do banke, kao i od nekoliko elemenata, visine kredita, koliko je meseci ostalo do kraja isplate kredita.

Možda će vas zanimati

Naveo je informativni primer dva kredita od 30.000 evra, a drugi 500.000 dinara – to su najčešće sume kojima barataju.

"Ako je ostalo još 10 godina do kraja, kamata je 2,85, pričamo o stambenom kreditu i pomeranje roka je 25 dana, razlika rate je 0,57 evra, ako je pomeranje 15 dana razlika je 0,34", rekao je Vasić.

Objasnio je da ako imate gotovinski kredit od 500.000 dinara na pet godina, kamata je 9,75, pomeranje 15 dana, 42 dinara se povećava mesečna rata.

Trudnice i kredit

Trudnice i dalje imaju problem da podignu kredit, poslodavac ne želi da bude garant, jer im i ne plaća odsustvo sa posla, a socijalno neće, jer nije poslodavac i tako u krug.

Govoreći o tome može li ovaj problem da se reši, Vasić kaže da trudnice ne bi trebalo da razmišljaju o tom delu i da je problem nastao van banaka.

Prema njegovim rečima, banci je potrebna informacija da li neko ima platu, to je jedan od osnovnih uslova da biste dobili kredit.

"Imamo obećanje Ministarstva za rad da su pojedine opštine koje su imale problem u izdavanju potvrda rešile problem", istakao je Vasić.

"Što se tiče bankara, dođite do banke i pitajte", zaključio je Vasić.

O dozvoljenom minusu

Oko 940 hiljada građana ima dozvoljeni minus, iako je to najskuplji bankarski proizvod. Neke banke počele su da smanjuju limit ili potpuno ukidaju tu mogućnost za pojedine klijente.

Vasić smatra da građani ne treba da se bune, jer je dozvoljeni minus volja svakog od nas kada dođe u banku, obično se dobije u visini plate.

"Ako imate pad u prihodima ili nema plate, pravo banke je da vas pozove i pita o čemu se radi, može da vam smanji limit i ukine dozvoljeni minus, to je standardna bankarska procedura", ističe Vasić.

U pitanju je 45 milijardi dinara, kaže Vasić i savetuje svima da uzumaju druge bankarske proizvode, poput gotovinskih kredita a kad koriste dozvoljeni minus - da ga koriste u kraćem periodu, i u manjem iznosu.

Sve manje čekova u opticaju

Govoreći o čekovima, generalni sekretar Udruženja banaka kaže da su čekovi istorijski instrument na našim prostorima, u EU i drugim zemljama se ne vidi i ne prepoznaje, jer su brojni drugi bankarski proizvodi zamenili ček, kao papirni dokument.

"Svake godine imamo sve manje i manje čekova u opticaju, sada ima oko 6 miliona čekova godišnje, za nekoliko godina pričaćemo o drugim digitalnim proizvodima, revolving karticama i drugim karticama koje mogu da zamene uslugu čeka", rekao je Vasić.

Vasić je zaključio da je kod nas teži način da ljudima marketingom i pričom pomognete da pređu na digitalni način funkcionisanja.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(Mondo/RTS)

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Tommy Gavin

Svaki put kad kaže "digitalni način funkcionisanja" misli - smanjiti broj radnika u poslovnici. Misliti o tome: usluge neće pojeftiniti kad otpuste radnika, ali će neko biti bez posla u ovoj sumornoj zemlji (možda i gladan) ako pređemo samo na online plaćanje. Namjerno idem u poslovnicu plaćati račune, bez obzira na to što je online plaćanje jeftinije. Nekome ćemo sačuvati radno mjesto.

Doni

Hvala drzavi sto pokazuje brigu za stanovnistvo. Ovo se zove kartelsko udruzivanje i zakonom je zabranjeno.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU