Trećina stanovništva u Srbiji i dalje je socijalno ugrožena, a pored snažnih mera države značajan deo radnika će sigurno ostati bez posla. Nije reč samo o zaposlenima u turizmu i ugostiteljstvu, već i u ostalim delovima privrede.
I Srbija, kao i druge zemlje plaća cenu pandemije, ali i posledica poput izmeštanja proizvodnje, skupljeg transporta koji će se sigurno odraziti na cene, kaže za naš list agroekonomski analitičar Vojislav Stanković.
Ministar finansija Siniša Mali je na svom instagram profilu nedavno napisao da je prosečna plata u Srbiji u decembru prošle godine bila veća u odnosu na novembar za 5.000 dinara.
"Prosečna plata u našoj zemlji u decembru 2020. iznosila je 562 evra, odnosno 66.092 dinara. To znači da je u odnosu na novembar 2020. godine (60.926 dinara) prosečna neto zarada porasla za više od 5.000 dinara", naveo je ministar finansija.
On je uporedio i decembar 2020. i decembar 2019. godine, naglasivši da je prosečna zarada u Srbiji porasla za 6.370 dinara, što je 10,6 odsto
Stanković međutim ocenjuje da je rast komunalnih troškova sigurno eliminisao ovu razliku, a za hranu i bezalkoholna pića i dalje izdvajamo najviše u Evropi.
"Bez obzira na ove podatke, udeo za hranu i piće u ličnoj potrošnji u Srbiji i dalje iznosi oko 34 odsto. I dok se u zapadnoj Evropi troši manje od 10 odsto raspoloživog novca, mi i dalje stagniramo i beležimo najveće izdatke za namirnice i bezalkoholna pića. Statistika ne evidentira baš sve, ali je poznato da su troškovi života znatno porasli. To zna svaki građanin. Hrana je poskupela, meso, voće i ostali prehrambeni proizvodi. Iz kućnog budžeta se više izdvaja i za komunalne troškove – skuplji su i Infostan, struja, porez na imovinu", navodi Stanković i dodaje da na hranu i dalje odlazi najviše novca. Njegova procena je da je dnevno, u celoj Srbiji, u proseku potrebno oko 2,5 evra po stanovniku samo za namirnice.
Prema statističkim podacima zarade su realno porasle za 9,2 odsto što je očekivano jer je u tom periodu porasla i minimalna cena rada i povećane su plate u javnom sektoru.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u decembru prošle godine iznosila je 66.092 dinara. U prošloj godini je rast bruto zarada u odnosu na isti period 2019. iznosio 9,5 odsto nominalno, odnosno 7,8 realno, dok su istovremeno, neto zarade porasle za 9,4 procenta nominalno i za 7,7 odsto realno.
Kovačević: Skok prosečne plate u decembru
Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević rekao je juče da je u odnosu na novembar zabeležen skok prosečne plate u decembru 2020. i da se poslednjeg meseca u godini uvek beleži skok, dok se u januaru može očekivati da će plata biti nešto niža.
Kovačević navodi da je taj skok bio za oko 8,5 odsto, a razlozi su što je došlo do uvećanja plata u javnom sektoru.
"Povećane su plate u zdravstvu, 6,6 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. U lokalnim javnim preduzećima, čak za 6,8. Ukupno uvećanje u javnom sektoru bilo je 4,3 odsto", naglasio je Kovačević za RTS.
Naveo je da je u privatnom sektoru zabeleženo povećanje za 10 odsto, ali da je to zbog toga što poslodavci u decembru isplaćuju iznose koji su viši od uobičajene plate.
"U januaru se može očekivati da će plata biti nešto niža. Ona je dostigla 662 evra po zvaničnom kursu, ali ti skokovi se neće ponavljati do sledećeg decembra, a plata će rasti shodno rastu BDP-a i primeni povećanja u javnom sektoru koja takođe slede", naveo je Kovačević.
On je kazao da su u privatnom sektoru, koji je dominantan plate rasle i u ovoj godini pandemije i verovatno je da će nastaviti da rastu, s obzirom na to da će se 2021. godine najverovatnije odvijati oporavak.
(MONDO/Politika)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.