Najave su da će na tržištu Evropske unije prvo laboratorijski uzgojeno meso biti dostupno već sledeće godine i to najpre u restoranima, zatim u radnjama i marketima.
Vrednost alternativnog tržišta mesa do 2029. godine porašće desetostruko i vredeće 140 miljardi dolara, predviđa britanska banka.Količina ovog mesa koje se prodaje još uvek nije velika, ali to je početak rasta ovog tržišta i koncepta ishrane koji će se proširiti.
"Trenutno je dostupno samo mleveno meso, dok se na proizvodnju šnicli i bifteka iz laboratorije još uvek čeka. Meso se prodaje u obliku 'gumenih nageta' i sastoji se od malog procenta mesa napravljenog u laboratoriji, dok ostatak čine brašno, začini i dodaci", kaže za MONDO prehrambeni tehnolog Borivoje Đurović.
KAKO FABRIKE U SVETU PRAVE VEŠTAČKO MESO?
Meso iz laboratorije nastaje tako što se biopsijom uzima uzorak životinje, postupak je za nju prema rečima proizvođača bezbolan i ona nakon toga ostaje živa.
"Taj uzorak se nosi u laboratoriju, stavlja se u određenu tečnost i tako počinje razmnožavanje ćelija. Kada se napravi dovoljan broj ćelija, što je proces koji traje dve nedelje, dobija se smesa koja podseća na mleveno meso. Tome se dodaju začini i aditivi i proizvodnja mesa iz laboratorije je gotova", kaže za prehrambeni tehnolog Borivoje Đurović.
ZAŠTO SE "NOVO MESO" PROIZVODI U LABORATORIJI?
Meso iz laboratorije proizvodi se jer je svetu potrebno sve više hrane, ali i zbog toga što se to smatra “ekološki prihvatljivijim” i humanijim.
“Sve češće možemo da čujemo da je stočna industrija veliki izvor zagađenja. Potrebne su velike količine energije, vode i zemljišta da bi se odgajila i odhranila stoka, a zatim da bi se od nje proizvelo meso. Zato neki meso iz laboratorije nazivaju 'kultivasano meso' proizvodi se na kontrolisan način. Ipak, s obzirom da bi se kultivisano meso proizvodilo veštački, pitanje je da li to možemo da smatramo zdravim po životnu sredinu”, objašnjava Borivoje Đurović.
Čak je i UN nedavno objavio da je uzgoj mesa trenutno odgovoran za 14,5 odsto globalne emisije gasova staklene bašte, podseća on.
“Kada se tome dodaju kampanje u kojima se govori o zdravstvenim efektima na zdravlje ljudi zbog jednja mesa životinja koje su prethodno tretirane antibioticima, jasno je da se zamene za meso smatraju potrebnim. Zbog toga i različiti fondovi ulažu u ovo tržište", kaže za MONDO prehrambeni tehnolog.
Osim toga, humanost prema životinjama i smanjenje njihovog ubijanja je "priča koja je u svetu uvek aktuelna".
“Smatra se da će veganima, ljubitljima prirode i životinja biti draže da kupuju “meso” na ovaj način znajući da to jeste proizvod životinjskog porekla, ali životinja zbog toga nije ubijena”, kaže Đurović.
AKO BUDE JEFTINIJE OD PRAVOG MESA, VREMENOM ĆE GA ZAMENITI?
Proizvodnja ovog mesa još uvek nije toliko intenzivna kako bi trenutno mogla da ugrozi poljoprivredne proizvođače, ali nije sigurno da će tako biti u budućnosti.
“Za laboratorijsku proizvodnju mesa životinje i dalje bile potrebne kako bi se od njih uzeo uzorak, ali u pitanju je znatno manji broj životinja od onog koji se trenutno u stočarstvu. Da li će stočarstvo opstati, to najviše zavisi od cene u odnosu na laboratorijske proizvode. Što se proizvodnja bude više razvijala, cene laboratorijskog mesa će biti niže, dok će pravo meso biti sve skuplje, a skok cene možemo da vidimo već sada. Ukus laboratorijskog mesa će već biti prilagođen tržištu i zbog toga će biti konkuretno pravom mesu”, kaže za MONDO Đurović.
ORGANSKA HRANA KAO LUKSUZ
Proces proizvodnje laboratorijskog mesa je i dalje skuplji od uzgoja stoke, ali se smatra da će se to promeniti u narednih godinu dana.
"Očekuje se da će pandemija osiromašiti veliki deo sveta i da će hrana da bude sve skuplja. Zbog toga će "alternative hrani" koje nemaju jednak kvalitet biti neophodne. Sve više se vidi da će organska hrana da bude luksuz, dok su alternative nešto što srednja i niža klasa prihvataju, jer to je za njih finansijski prihvatljivo”, kaže naš sagovornik.
PROJEKTI U SRBIJI, U IZREALU “NA SVOJU ODGOVORNOST”
U Srbiji su na Institutu „Biosens“ u toku dva projekta koja finansira američki Institut dobre hrane. Radi se na tehnologiji za proizvodnju kultivisanog mesa, ali trenutno niko više ne radi u toj oblasti.
„Problem su, nažalost, finansije. Potez u Singapuru je veliki potez za industriju alternativnih proteina, nacionalna regulatorna agencija je odobrila korišćenje, ali još uvek ne može ni taj grumen piletine ni tamo da se kupi, prvo će biti dostupan u restoranima za nekoliko meseci. U Izraelu takođe postoji jedan restoran, ali pošto nemaju odobrenje nacionalne regulatorne agencije, svako ko želi da pojede taj burger mora da potpiše da je saglasan sa svim mogućim rizicima“, rekla dr Ivana Gađanski iz Insitituta Bisens za medije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.