Na berzama širom sveta skočila je cena žitarica i uljarica, dok u Srbiji dostižu višegodišnji maksimum, dok je soja na istorijskom maksimumu - košta 85,5 dinara (sa PDV-om oko 94).
Sudeći po prognozama stručnjaka, rast će se nastaviti i u narednom periodu, a mnoge zanima da li će doći do poskupljenja i osnovnih namirnica kao što su hleb i meso.
Prema podacima Produktivne berze u Novom Sadu, cena suncokreta, kukuruza i pšenice počela je vrtoglavo da raste prošle jeseni. Za godinu dana soja je poskupela za 103,57, a kukuruz za 72,78 odsto.
Sojom se sada trguje za oko 94 dinara po kilogramu (sa PDV-om), što je najviša vrednost ikada postignuta na berzi u Novom Sadu. Kukuruz se prodaje za oko 27 dinara, kao pre desetak godina.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da je jedan od glavnih uzroka za poskupljenje žitarica i uljarica, koje su berzanski proizvodi, pandemija koronavirusa.
"Pandemija je učinila da zapadne i bogate zemlje počinju da stvaraju zalihe, one nikada nisu znale šta su rizici nemanja robe, one pokušavaju da spasavaju i da se suzdrže od plasmana i povećaju rezerve, jer su njihovi građani uplašeni", objašnjava Prostran za RTS i dodaje da se trend rasta cena žitarica i uljarica neće zaustaviti, kao i da se do sredine 2022. godine očekuje konstantan rast cena po prognozama svetskih stručnjaka.
Hoće li poskupeti i hleb?
Zbog poskupljenja ratarskih kultura, očekivano je poskupljenje osnovnih životnih namirnica, pre svih hleba. Agroekonomista Milan Prostran smatra da ipak ne treba da strahujemo jer imamo još zaliha pšenice. Takođe, kako kaže, sa cenom hleba se "ne treba igrati", jer je to osetljiva kategorija, pre svega ako se posmatra sa socijalnog aspekta.
"Mislim da neće doći do potrebe za povećanjem cene, a ako dođe do toga, to država može da iskontroliše, kada je reč o ceni brašna tipa 500, koje mora da se nađe u prometu pekara 30 odsto. Država ima zalihe pšenice i može da pusti po nešto nižoj ceni", navodi Prostran.
Da ne bi trebalo da se strahuje da će hleb poskupeti, ukazuje i Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
"Povećanje cene pšenice bi moglo da se očekuje, ali ne očekujemo dramatične posledice po ostale cene u lancu vrednosti. Podaci pokazuju da imamo dovoljne količine kukuruza, pšenice, suncokreta i soje i za izvoz, i za domaće potrebe", ističe Jovanović
Novi porast cene ulja
Kada je reč o ceni ulja, koje je već poskupelo, i sada se na rafovima prodavnica u Srbiji prodaje za 180-190 dinara, Jovanović ukazuje da je to posledica rasta cena svih ulja na globalnom nivou.
"Trenutno je cena jednog litra rafinisanog ulja od suncokreta u Republici Srbiji niža nego cena sirovog ulja od suncokreta u regionu i svetu, tako da domaći proizvođači određenim porastom cena štite snabdevenost domaćeg tržišta ulja pakovanja od jednog litra do nove žetve suncokreta, jer je došlo do globalnog disbalansa na tržištu ulja", ističe Jovanović i dodaje da do pada cena rafinisanog suncokretovog ulja neće doći i zbog činjenice da se očekuje novi skok cene sirovine u narednoj žetvi.
Poskupljenje mesa sve izvesnije
Na povećanje cene kukuruza dodatno bi moglo da utiče i to što je setva ove godine skuplja za čak 20 odsto. To je rezultat poskupljenja mineralnog đubriva i semena. Kada poskupljuje kukuruz, očekuje se i poskupljenje svinjskog mesa, s obzirom na to da je ova žitarica jedan od glavnih sastojaka stočne hrane.
Agroekonomista Milan Prostran kaže da će zbog svega toga biti pomeranja u ceni svežeg mesa.
"Ako seljak tovi svinju sa koncentratom u koji je ušao kukuruz od 24-27 dinara, tu nema ekonomije", navodi on
(MONDO/RTS)