Da li je ovaj stan od suvog zlata ili nije ostaje da se vidi, ali ono što je izvesno je da cenu ovakvih prostora podiže nekoliko faktora - okruženje, trgovi, škole, medicinske i kulturne ustanove, kao i godina gradnje i stanje u kome se nalazi - opremljenost, dekoracije, postojanje garaže ili parkinga i slično.
Širom sveta, u modi su minijaturni, često nefunkcionalni stanovi u kojima mogu živeti do dve osobe. Takav trend se preneo i kod nas, pa je teže prodati veći stan na periferiji nego minijaturni stan u strogom centru.
Računi su niži za manji stan, kao i troškovi, bilo da je reč o radovima, renovacijama, krečenju i slično. Minijaturni stanovi su uglavnom oni koji imaju ispod 20 metara kvadratnih, a neki ljudi uspevaju da stanu i u 10 kvadrata.
Dok se situacija sa pandemijom polako umiruje, ekonomske posledice kao i promene u različitim industrijama nam tek predstoje, te ćemo ih svakako osećati u narednom periodu i u kategoriji nekretnina. Kada uzmemo u obzir da je grad Beograd najdinamičniji što se tiče tržišta nekretnina u Srbiji, jasno je da su upravo tu uočene najveće cenovne turbulencije tokom 2020. i prve polovine 2021. Ukupno gledano na nivou teritorije celog grada, a fokusirajući se na stanove, istraživanja pokazuju da su cene za izdavanje niže i to za 4,8%, dok su cene stanova za prodaju skočile za oko 21,1%.
Međutim, kako se naša prestonica godinama unazad širi i sve više naseljava, tako i krajnje periferna naselja postaju atraktivna, posebno ona nadomak Novog Beograda, kao što je slučaj s Batajnicom. Na NBG se danas nalaze mnogobrojne firme, velike kompanije i njihove centrale, trgovine, i tome slično.
(MONDO)