Stanovništvo i privreda sve se više zadužuju pa je tako rast kredita nastavljen u drugom kvartalu s tim da bankari očekuju i da se do kraja godine neće ništa promeniti. Tome će doprineti i povoljni uslovi zaduživanja. Naime, vodeće centralne banke u svetu, Sistem federalnih rezervi SAD i Evropska centralna banka, nastavile su da vode ekspanzivnu monetarnu politiku, kako bi osigurale što brži oporavak od prošlogodišnje recesije.
Kako je objasnio Savo Jakovljević, generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u Narodnoj banci Srbije (NBS) prema novim smernicama koje je Evropska centralna banka objavila u julu, kamatne stope će ostati na trenutnim ili nižim nivoima sve dok inflacija ne dostigne dva odsto i na tom nivou se održi. Najnovije projekcije Sistema federalnih rezervi predviđaju nešto ranije povećanje referentne kamatne stope nego što su bile prethodne pretpostavke, ali ne pre 2023.
"Po tom osnovu očekujemo zadržavanje visoke likvidnosti i povoljnih finansijskih uslova u međunarodnom okruženju, što bi trebalo da se odrazi i na priliv kapitala u Srbiju i povoljnu cenu evroindeksiranih kredita na domaćem tržištu", rekao je Jakovljević.
Prema kvartalnom izveštaju NBS stanovništvo je najviše uzimalo dinarske gotovinske i devizno-indeksirane stambene kredite, a privreda dugoročne zajmove za kapitalne investicije. Međugodišnji rast kreditne aktivnosti nastavljen je i u junu kada su ukupni domaći krediti bili viši za 6,3 odsto nego pre godinu dana. Rast kredita je istina usporen ali prvenstveno zbog visoke baze iz 2020, posebno kod kredita privredi, usled primene moratorijuma u otplati kredita. Iznos novoodobrenih zajmova privredi i stanovništvu za šest meseci ove godine bio je sličan onom iz 2019, a za više od četvrtine veći nego prethodne. I pored usporavanja, međugodišnji rast kredita u Srbiji i dalje je među najvišim u regionu.
Pozajmice stanovništvu su u drugom tromesečju povećane za 44,8 milijardi dinara, a gotovo polovina tog rasta odnosila se na stambene zajmove. Dobroj realizaciji kredita stanovništvu u drugom tromesečju nastavile su da doprinose mere koje je NBS donela prethodne godine kao što su manji stepen završenosti nepokretnosti i produženje roka otplate za pet godina za stambene pozajmice, povećanje ročnosti, sa šestomesečnim grejs-periodom, kao i povoljni uslovi zaduživanja, ali i rast raspoloživog dohotka, uz pozitivne trendove na tržištu nekretnina.
Krediti privredi su tokom drugog tromesečja povećani za 20 milijardi dinara, u potpunosti po osnovu rasta dinarskog zajma. Gotovo celokupan rast odnosio se na zaduživanje malih preduzeća, dok su, posmatrano po delatnostima, najviše kreditirana preduzeća iz oblasti saobraćaja, smeštaja i komunikacija, trgovine i poslovanja nekretninama. Preduzeća su pretežno koristila pozajmice za likvidnost i obrtna sredstva, čemu je doprinelo odobravanje kredita iz garantnih šema. Tokom drugog tromesečja banke su ukupno odobrile 30,2 milijarde dinara zajma za obrtna sredstva uz garancije države, čime se iznos ukupno realizovanih kredita od početka primene prve garantne šeme, od maja 2020, približio iznosu od 229 milijardi dinara i premašio 1,9 milijardi evra.
Uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali su povoljni i u drugom tromesečju, podržani prethodnim ublažavanjem monetarne politike NBS, odobravanjem kredita iz garantnih šema i dalje niskim kamatnim stopama na tržištu novca u zoni evra i konkurencijom među bankama. Kamatne stope na dinarske pozajmice privredi i stanovništvu nastavile su da se kreću blizu najnižih nivoa, tako da su u drugom tromesečju u proseku iznosile 3,2 i 8,7 odsto. Isto važi i za kamatne stope na evroindeksirane kredite, koje su u drugom tromesečju u proseku iznosile 2,5 za privredu i 3,1 procenat za stanovništvo, pri čemu se prosečna cena evroindeksiranih kredita stanovništvu u junu spustila na nov minimum od tri odsto.
Dinarizacija plasmana privredi i stanovništvu, prema postojećim poslovima, nastavila je da raste tokom drugog tromesečja i u junu je dostigla novu najvišu vrednost. Učešće dinarskih u ukupnim plasmanima privredi i stanovništvu u junu bio je 38,6 odsto, što predstavlja povećanje od 0,7 procentnih poena u odnosu na mart i za 1,3 procentna poena u odnosu na kraj 2020. godine.
(MONDO/Politika)