Kako je upozoreno na konferenciji o bezbednosti i kontroli hrane u Srbiji, mnogi varaju ne bi li smanjili troškove proizvodnje, a ujedno ostvarili i veću zaradu. Neki od trikova kojima se služe su na primer, prikrivanje i zamena sastojaka, razblaživanje tečnih proizvoda vodom, neadekvatna promocija i nepravilna deklaracija.
Kako je navedeno na konferenciji, najvećoj zloupotrebi i neadekvatnom predstavljanju izloženi su proizvodi od mleka i mesa, kao i maslinovo ulje, riba i organska hrana. Obmanuti mogu biti svi u prehrambenom lancu, od potrošača preko trgovaca do proizvođača.
Eva Zigner, istraživačica prevara u hrani u Direktoratu Evropske komisije za zdravlje i bezbednost hrane (DG Sante) definisala je tokom diskusije pojam prevare kao krivično delo i zaključila da Srbija mora da sarađuje sa zemljama EU ne bi li se provera kvaliteta robe prilikom uvoza i izvoza podigla na viši nivo.
Načelnik odeljenja za veterinarsku inspekciju pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Zoran Ivanović rekao je da, kada su u pitanju prevare koje se vrše u industriji hrane, treba da učestvuju pored inspekcijskih organa i sud i policija, jer se radi o krivičnom delu i naveo da treba da se uvede jasan pravilnik o tome šta određeni proizvod treba da sadrži i kako se proizvodi, kao i da se reguliše pitanje zloupotrebe i bezbednosti potrošača.
Kako kaže, najčešće prevare dešavaju kod prodavaca i proizvođača roštiljskog mesa, gde proizvod sadrži niži sadržaj proteina nego što je na deklaraciji ili manji procenat junećeg mesa nego što je predviđeno.
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kao jedan od primera naveo je takozvani "pekarski med", koji se nalazi u prodaji i koji nije štetan po zdravlje. Kako je rekao, on zbog nedostataka ne može da se koristi u ishrani već za pravljenje proizvoda od testa.
(MONDO)