Roba naručena preko društvenih mreža često nije ona koja je prikazana na fotografijama, upozoravaju u MUP-u.
Odlučili ste da uštedite novac i da umesto u prodavnici, pazarite robu koja se reklamira na nekoj od popularnih društvenih mreža. Kliknuli ste dugme, naručili željeni artikal i zadovoljno trljate ruke, čekajući da vam komad, recimo, garderobe ili obuća budu dostavljeni na kućnu adresu. A onda posle dva ili tri dana (zavisno od roka isporuke) – razočaranje. Roba koja vam je dostavljena nije ona koja je bila prikazana na slici postavljenoj na društvenoj mreži, a model je znatno veće veličina od one koja vam odgovara.
Nažalost, kako kažu u Odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala (VTK) MUP-a Srbije, prevara preko interneta sve je više. Najčešće se, objašnjavaju, varaju i dovode u zabludu građani preko lažnih stranica na društvenim mrežama. Takođe često je i falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica na internetu s obzirom na to da sve više građana koristi platne kartice za plaćanje onlajn usluga ili naručivanje robe.
"Česte su prevare gde žrtva kupuje određeni proizvod, a zauzvrat dobije neki sasvim drugi ili vrednosno neodgovarajući proizvod. Beležili smo i slučajeve da se žrtvi, navodno, nudi određeni beskamatni kredit inostrane banke, uz napomenu da je prethodno potrebno uplatiti određene takse ili slične, navodne, dažbine. Kredit, naravno, nikada nije ni bio u opticaju, pa se žrtvi nanosi materijalna šteta. Pored ovih, prisutne su i tzv. nigerijske prevare, gde se žrtvi šalje elektronska poruka da je dobitnik lutrije, ali da je potrebno da uplati taksu za prebacivanje novca. Česte su i prevare sa navodnim prodavcima automobila na internet sajtovima u Srbiji, gde se prodavac predstavlja kao stranac kojem je vozilo ostalo zarobljeno u našoj zemlji i tvrdi da hoće da ga proda ispod cene. Pošto treba da dođe u Srbiju radi prodaje, a da ne bi dolazio bez razloga, „prodavac” traži od oštećenog da uplati određeni iznos koji bi pokrio troškove puta, a za koji bi kasnije, navodno, bio smanjen iznos cene automobila", objašnjavaju u Odeljenju za suzbijanje VTK MUP-a Srbije.
Prevara je, kažu u tom odeljenju, više kada se roba naručuje preko društvenih mreža nego preko zvaničnih prodavnica jer je, objašnjavaju, relativno lako napraviti stranice na društvenim mrežama koje, navodno, nude neku uslugu ili prodaju određenu robu. Takođe „Fejsbuk” i „Instagram” nude pseudoanonimnost, odnosno privid da je učinilac krivičnog dela zaštićen od pronalaženja i identifikacije, a to nije tačno.
Ne postoji pravilo koji je proizvod prilikom onlajn prodaje najpodložniji prevari. Najčešće je, navode u MUP-u, reč o robi koja je deficitarna na domaćem tržištu, pa građani moraju da je naručuju iz inostranstva ili o proizvodima koji su, inače, skupi, a koji se na internetu nude po nerealnoj, višestruko nižoj ceni.
"Susretali smo se sa slučajevima da se na određenim stranicama na društvenim mrežama žrtvama nudi da popune neku navodnu anketu, a da će zauzvrat dobiti neki poklon, obično neki tehnički uređaj ili novac. Posle toga se od žrtve traži da pošalje podatke sa platne kartice, a koje je jedinstveno određuju u platnom prometu. Prevaranti zloupotrebljavaju te podatke i uzimaju novac sa računa tih platnih kartica. Takođe, često se dešava i da se od žrtava traže i fotografije ličnih dokumenata, koje se dalje koriste radi vršenja drugih krivičnih dela prevara i otvaranja lažnih naloga na društvenim mrežama i servisima za onlajn plaćanja. Kada je reč o pravnim licima, najčešći oblik prevare je kompromitovani poslovni mejl. Suština ove finansijske prevare je u tome da kriminalci na internetu presretnu i preuzmu komunikaciju između poslovnih partnera (uglavnom posredstvom poslovnih naloga elektronske pošte) i da se novac namenjen plaćanju roba ili usluga, uz upotrebe falsifikovane dokumentacije, preusmeri na račune pod kontrolom kriminalaca", navode u Odeljenju za suzbijanje VTK.
Štete i do više stotina hiljada evra
Štete koje nastaju onlajn prevarama kreću se od nekoliko desetina evra, u slučajevima sitnijih prevara, pa do nekoliko stotina hiljada evra, kada je reč o kompromitovanim poslovnim mejlovima. U slučajevima zloupotreba platnih kartica na internetu, pri čemu su oštećeni ponašao u skladu sa pravilima njenih upotreba i obavezama koje je potpisao prilikom zaključivanja ugovora sa bankom, banke najčešće refundiraju troškove transakcija. Naravno, ukoliko nadležnima kao dokaz prilože krivičnu prijavu koju su podneli nadležnom organu. U ovakvim slučajevima, banka se pojavljuje kao oštećeno lice u postupku. Ukoliko je reč o ostalim prevarama, odnosno kada je oštećeni sam doprineo da dođe do zloupotrebe platne kartice – štetu snosi on.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Politika)