Prema sadašnjim najavama, u Srbiji će se broj banaka sve više smanjivati, male banke neće opstati na našem tržištu, dok će bankarski nameti ponovo poskupeti. Šta to znači za korisnike banaka, da li su ove promene povoljne za građane i koliko će bankarske usluge biti drugačije? Potražili smo odgovore od finansijskih i bankarskih stručnjaka.
KOJE BANKE SU PREUZETE?
Nedavno je banka Kredi Agrikol preuzeta od strane Rajfajzen banke, Komercijalna i NLB banka su se spojile, mađarska OTP je kupila Sosijete i Vojvođansku banku, dok je Eurobank pripojila sebi Direktnu Banku.
“Trenutno u Srbiji posluju ukupno 23 banke. Do pre dve godine bilo ih je 26, dok smo pre 20 godina imali više nego duplo više nego danas, odnosno 48 banaka. Krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih, bilo ih je nešto manje od 100, sve dok nije došlo do oduzimanja dozvola i prenosa vlasništva. To je bio logičan potez, jer je optimalan broj banaka za naše tržište zapravo između 10 i 15. I kada bi se sada broj banaka drastičnije smanjio, ne bismo imali problem, štetu niti preveliki broj klijenata”, kaže za MONDO finansijski analitičar Milorad Tomić.
ŠTA NUDE BANKE?
Prema rečima našeg sagovornika, u Srbiji postoji nekoliko velikih banka koje drže monopol na tržištu i njihov udeo je najmanje 80 odsto.
“To su ukupno šest ili sedam najvećih i najpoznatijih banaka, kojima sada pripada naše tržište. Manjim bankama ostaje svega jedna petina klijenata, odnosno zarade. Veliki igrači ostaju veliki jer nude povoljnije bankarske usluge. Glavni adut malih banaka su specifične usluge koja nije često tražene i potrebne su određenoj ciljnoj grupi ljudi koja će se specijalno zbog toga odlučiti za manju banku”, kaže Tomić.
KOJA BANKA ĆE OPSTATI?
Na taj način se vodi borba između velikih I malih banaka na tržištu, gde velike uvek dobijaju bitku zahvaljujući rasprostranjenosti, niskim kamatnim stopama, onlajn pogodnostima i sličnim prednostima, kaže on.
“Sudbina malih banaka jeste da će se pre ili kasnije ugasiti, jer nisu održive. Konkurencija je jaka, a klijenata nema dovoljno. Kako bi male banke bar donekle opstale, može da dođe do pripajanja i ukrupnjavanja tržišta. Opstaće samo banke koja mogu da isprate internet bankarstvo, dobre uslove za kredit, zapošljavanje samo neophodnog broja zaposlenih dok se drugi posao obavlja automatski i slično”, objašnjava finansijski analitičar.
TREBA SE SPREMITI ZA POSKUPLJENJA
Prema njegovim rečima, klijente očekuje promena kvaliteta usluga, kako bi banke pokušale da opstanu i budu održive.
“Troškovi su sve veći, tržište se menja i zahteva investicije, što mora da se nadoknadi. Obično sve ide preko leđa klijenata i to znači da treba da se spremimo za poskupljenja. Prema sadašnjim najavama, poskupljenja će ići do 20 odsto” kaže on.
Pema najavama, održavanje računa, SMS obaveštenja, korišćenja bankomata, isplate gotovine i online plaćanje računa jesu stavke za koje možemo da očekujemo da će poskupeti u gotovo svim bankama.
“To će biti samo jedan od rezultata borbe za tržište. Za uslove koji se tiču klijenata gotovo uvek je bolje kada ima više banaka na tržištu, kada je konkurencija veća i kada postoji veća mogućnost da se određena usluga plaća manje. Ipak, situacija je takva da će broj banaka u narednih godinu ili dve u Srbiji biti sve manji, nameti će biti veći”, kaže on.