• Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

BANKARSKA OMČA OKO VRATA - EVROPSKA ZEMLJA GRCA U KREDITIMA! Građani prosečno duguju 74.000€, a broj samoubistava raste

Autor Uroš Matejić

Norveška jedna od najzaduženijih nacija na svetu.

Norvežani grcaju u kreditima Izvor: TV Prva/screenshot

Uprkos rastućoj pandemiji virusa korona, stalnim zatvaranjima i restrikcijama, norveška privreda nikad nije stajala bolje. Izvoz ubrzano raste, naročito energenata, nafte, struje i gasa, za kojima ponajviše vape na Starom kontinentu. Istovremeno, ogromni norveški suficit dopunjuju i proizvodi tradicionalno traženi širom sveta metali i riba, popularni losos, a poslednjih meseci znatno je povećan i izvoz električne energije. 

Možda zvuči paradoksalno, ali je neumitna činjenica da gotovo sve bogatstvo kojim raspolaže Norveška duguje majci prirodi i ono uglavnom potiče iz dubine mora i okeana. Dok se u državnom kraljevskom trezoru novac presipa i kipi od suficita, dobar deo populacije grca pod bremenom dugova prema bankama.

Možda će vas zanimati

Statistika, ta surova, često i nepravedna, ali mora se priznati pouzdana i egzaktna nauka, kaže da celokupna norveška populacija trenutno duguje bankama oko 4.000 milijardi kruna (oko 400 milijardi evra). Prevedeno s kolektivnog duga na zaduženja po glavi stanovnika, statistika pokazuje da svakom Norvežaninu, u proseku, kao bankarska omča oko vrata, visi dug od 74.000 evra, odnosno nešto više od 740,000 ovdašnjih kruna. Bilo da je reč ostambenim, potrošačkim, kreditima za kupovinu automobila, brodova, čamaca, vikendica ili za pokriće kreditnih bankarskih kartica.

Dug norveških građana u kontinuitetu raste još od osamdesetih godina. Samo u poslednjih pet godina zajednički dug porastao je sa tri na četiri hiljade milijardi kruna, navodi Kristijan Pope istraživač za potrošnju sa Univerziteta Metropoliten u Oslu, uz upozorenje da to Norvežane čini jednom od najzaduženijih nacija u svetu. U Skandinaviji su samo Danci veći dužnici prema finansijskim institucijama. Kristijan Pope posebno naglašava podatak da se veliki deo Mladih parova zadužio "ne samo do krova, već i do dimnjaka". Nije tajna, niti se time otkriva topla voda, da krediti s pratećim i uglavnom pretećim kamatama, direktno izazivaju psihičke teškoće kod dužnika i mogu da dovedu do ozbiljnih zdravstvenih problema i oboljenja.

Možda će vas zanimati

Ljudi od iskustva, stručnjaci, skloni su da uspostave paralelu: razvod i bračni brodolom mogu da budu težak izazov za psihičko stanje i zdravlje supružnika. Gubitak posla ili osećanje izvesnog siromaštva mogu da nagrizaju, izjedaju ili slabe čovekovu psihu. Ali, ukazuju studije, dug koji neumitno raste, a koji čovek nema odakle i ne može da vrati, nešto je najopasnije, najstrašnije što može da ga snađe u životu. Uz sve to ide i sramota. U Norveškoj broj ljudi koji podignu ruku na sebe varira od 600 do 700 godišnje, što je više od šest puta u odnosu na broj nastradalih u saobraćajnim nesrećama ili broj žena koji izgube bitku protiv raka dojke.

"Rizik od samoubistava u Norveškoj zbog bankarskih dugova sličan je kao i u Švedskoj. Studije takođe pokazuju da dugovanja izazivaju blaže oblike psihičkih smetnji, kao što su depresija osećaj stigmatizacije, ali što je dug veći, to može da izazove teže psihičke bolesti, pa čak i da dovede do fatalnog ishoda. Svaki dug opterećuje sve ljude, ali ako posmatramo posebne grupe, dužnici ili klijenti sa simptomima ADHD bolesti (hiperaktivni poremećaj, hiperaktivnost) su najrizičnija grupa koja može da pribegne suicidu", tvrdi Arne Holte, profesor emeritus psihologije zdravlja na Univerzitetu u Oslu. 

Iako su kamate u Norveškoj niske i stabilne, eksperti se slažu da su za zdravlje i sudbinu klijenata najopasniji potrošački i krediti za korišćenje kreditnih kartica (master, dajners...), koje bankari u žargonu zovu nesigurni ili dugovi bez pokrića.

(MONDO/Politika)

Možda će vas zanimati

Inicijalizacija u toku...

Komentari 17

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Firga

Pozivam Norvezane da dodju u zemlju ekonomskog tigra jer nam fali rudara i motaca kablova. E da i brzih postara.

Ispran Mozak

Naravno da su dužni i treba da budu ! Bitno je da se kraljevska porodica sve više bogati ! Paraziti ! Jedva čekam oktobar dvehiljade...neke .

Pera011

Ne ubijaju se oni zbog duga, nego zbog klime... Ali jeste da su oni duzni dosta, ali sebi, svojoj drzavi i svojim bankama! A ne kao mi stranim bankama, mmf-u i ko zna kome vec. I to sto je prosecan dug po glavi stanovnika 74.000€ ili 740.000 krunato je nista... To je njima jedna godisnja bruto plata. A Pogledajte u Srbiji kad kaze dug po glavi 20.000€ lupam a prosecna plata ako je 500,pogledajte koliko je to godisnjih plata jedno 4... Isto tako struktura duga nije ista ovde on mene duzi lupam za stan 200.000€, a moj stan je od kad je kupljen za 250.000€ pre 5 godina do sada skocio na 350.000€ sto znaci da ja nikakvih problema nemam, ako nemam za rate, prodam stan i jos sam u dobranom plusu. To su samo neki od primera.. Isto tako ti ovde ako nemas od cega da placas dug a njihov si drzavljanin dobijes socijalni stan od drzave, licno znam takav primer, znaci ako imas dete stan mora da ima sobu za dete, spavacu sobu, dnevnu... Od plate ti se odbija neki minimum za dug, jer mora da ti ostane novac za hranu i neki pristojan zivot. Naravno neces voziti kola, ali imaces gradski koji ide u min. Npr ni jedne nase novine ne pisu da ovde vlada trenutno zbog visoke cene struje placa pola racuna gotovo svim gradjanima... Znaci ovde mozes da budes duzan, sve moze da se desi, ali gladan i bez krova nad glavom ostati neces. Sad ima ovde brdo stvari koje ja nikad necu razumeti... Ali sto se tice socijalne sigurnosti tu su vala vek ispred nas!

MONDO REPORTAŽA

Norvežani grcaju u kreditima