Kao što je poznato, 60 dana kašnjenja smatra se docnjom, a posle tri meseca banke uglavnom pokreću oduzimanje i prodaju stana.
Gotovo 546 milijardi dinara stanje je duga stanovnika Srbije za stambene kredite, a trenutno se otplaćuje više od 140.000 ovih pozajmica. Učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u septembru 2021. godine iznosilo je 2,1 odsto, pa tako oko 3.000 dužnika ima problem sa otplatom ovih dugova.
Kako su iz banaka rekli, broj onih koji su u protekloj deceniji ostali bez stanova zbog neplaćanja rata meri se u promilima. Bankari ipak apeluju na klijente da problem brzo prijave, jer se 60 dana kašnjenja smatra docnjom, a posle tri meseca banke uglavnom pokreću oduzimanje i prodaju stana.
Na kraju trećeg kvartala ove godine, ukupna docnja u otplati svih dugova finansijskim ustanovama koje posluju u Srbiji dostigla je 3,1 odsto. Kašnjenje u obavezama po stambenim kreditima su, kako kažu bankari, manje. Prema podacima Narodne banke Srbije, učešće problematičnih kredita u ukupnim stambenim kreditima u septembru 2021. godine iznosilo je 2,1 odsto, što je niže i u odnosu na prethodnu godinu i u odnosu na godinu pre korone.
"Prolongiranje rate 15 dana, beležimo kao kašnjenje, prvu opomenu šaljemo posle 20 dana, drugu posle 60, a nakon 180 dana pokrećemo postupak za oduzimanje nekretnine. Takvih slučajeva je 0,003 odsto. Za poslednju deceniju, 49 naših klijenata je izgubilo stan", rečeno je u jednoj većoj banci na našem tržištu.
Kako u Udruženju banaka Srbije objašnjavaju, nenaplativi krediti u ukupnim zajmovima stanovništvu u junu su iznosili četiri odsto, što je niže nego u martu, a više nego prošle godine, a svi ovi procenti niži su u odnosu na period pre donošenja Strategije za rešavanje problematičnih kredita kada je taj udeo bio čak 7,2 procenta.
"Inicirali smo niz olakšica u otplati dugova, naročito od početka pandemije, a produžen je rok otplate za pet godina za stambene kredite i povećana ročnost sa šestomesečnim grejs-periodom", objašnjavaju u centralnoj banci i dodaju da određeni broj pozajmica, uprkos tome, ne bude redovno namireno.
Kada će banka uputiti opomenu korisniku zavisi od njene politike, dodaju.
"Ako se opomena naplaćuje, zahtevamo od banaka da se u ugovoru navede učestalost slanja tih opomena i iznos troškova koji se za te opomene naplaćuje", kažu.
Kada je reč o Kreditnom birou, u NBS navode da se prijavljuje docnja od 60 dana i duža i ti podaci se pamte tri godine. Nakon 90 dana, banka može da aktivira hipoteku i pokrene postupak prodaje nepokretnosti. Kada će nekretnina biti prodata zavisi od toka vansudskog ili sudskog postupka. U UBS naglašavaju da klijenti koji usled gubitka posla ili druge neželjene situacije ne mogu da izmiruju obaveze po kreditu, treba da obaveste svoju banku, dobiju olakšice i spreče gubitak nekretnine.
"Nikako ne treba čekati da dugovanje postane veće od dve rate. Iako po Zakonu postoji mogućnost proglašenja zastoja u otplati, banke ovo nerado čine kada je klijent već upao u docnju. Tada se drastično smanjuje mogućnost dogovora sa bankom, odnosno šansa za reprogramiranje ili refinansiranje obaveza. Ni klijentu ni bankama nije u interesu da se pokrene postupak oduzimanja nekretnine. Ukoliko se ne dogovore, pokreće se spor za naplatu dugovanja", kažu u UBS.
(MONDO/Novosti)
