Glavni problemi stanara u svim snimljenim objektima zbog kojih dolazi do curenja energije, su međuspratne konstrukcije i stara stolarija.
Termovizijske kamere snimaju objekate u Beogradu, a glavni cilj je da građanima pokažu koja su to mesta gde curi toplotna energija. Najveći broj zgrada, rasipnika energije, zidan je sedamdesetih i osamdesetih godina, a da bi se smanjili toplotni gubici potrebno je izvršiti zamenu prozora, ulaznih vrata, izolacije, fasade, odnosno toplotnog omotača zidova.
Vladan Šćekić iz Centra za unapređenje životne sredine kaže za RTS da je za smanjenje toplotnih gubitaka najvažnija primena mera energetske efikasnosti. Šćekić navodi da zna koliko ima zgrada u Beogradu i koliko bi ih onda trebalo renovirati i adaptirati da bi se samo jedan procenat u trošenju energije promenio.
"Postoji niz mera i one nisu jeftine i zbog toga su potrebne subvencije. Pored subvencija, predviđeno je da se više koriste krovovi javnih zgrada za solarnu energiju, pre svega za izgradnju solarnih centrala. Predviđena je i pomoć siromašnim i socijalno ugroženim stanovnicima, a to su uglavnom domaćinstva koja nisu u sistemu daljinskog grejanja. Predloženo je da grad njima pomogne u istoj meri kako pomaže određenim kategorijama domaćinstava koja jesu priključena na taj sistem", rekao je Ščekić o merama koje bi pomogle u poboljšanju energetske efikasnosti.
Da bi približili građanima problem i ukazali na kojim mestima se sve gubi toplotna energija, početkom januara su, kada je bilo hladno, jer je najbolje vreme za snimanje termovizijskom kamerom, snimani neki objekti u Beogradu. Snimljeni su objekti u Bloku 63 i 37 na Novom Beogradu, u naselju Cerak Vinogradi, Kula Geneks i Istočne kapije Beograda. Glavni problemi stanara u svim snimljenim objektima zbog kojih dolazi do curenja energije su međuspratne konstrukcije i stara stolarija.
"Na snimcima se lako vidi kako neizolovani betonski zidovi konstrukcije i stara stolarija gube toplotu i povećavaju račune stanovnicima zgrada", dodao je Ščekić.
Geneks kula i Istočne kapije Beograda predstavljaju spomenike Beograda, a problem sa tim fasadama je što se one već i raspadaju od starosti i predstavljaju ozbiljan problem ne samo za stanare koji žive u njima nego i za pešake zbog toga što postoji opasnost da se delovi fasade odlome i završe na trotoaru.
Obnova tih zgrada na način da se poštuju standardi energetske efikasnosti je izuzetno skupa, te ostaje otvoreno pitanje kako će se uz pomoć grada rešiti ovaj problem.
Blok A dobar primer
Navodi da je Novi blok A na Novom Beogradu, građen od 2014. do 2019. godine, jedan od dobrih primera kako se danas gradi i slike pokazuju da ne postoje mesta na kojima energija beži i da je, naravno, shodno kvalitetu te gradnje i cena kvadrata.
(MONDO/RTS)