U 2021. godini 24 000 kupaca je reklamiralo kupljeni proizvod, u većini slučajeva jer je kupljeni predmet bio oštećen ili neispravan.
Po broju reklamacija potrošači se najviše žale na odeću i obuću, sa 20 odsto prijava na obuću, od toga se više od polovine tih reklamacija se odnose na patike.
Veliki kućni aparati su 15 odsto sveukupnih prijava, pri čemu se trećina pritužbi odnosila na mašine za pranje veša i sušenje, kao i posuđe.
Oko 10 odsto reklamacija uloženo je na informacionu i komunikacionu opremu (polovina na mobilne telefone), a na usluge interneta oko sedam odsto.
U 31 odsto slučajeva Nacionalna organizacija potrošača Srbije je kupce upoznala s njihovim zakonskim pravima, na nezavisno veštačenje upućeno je 20 odsto kupaca, dok je 11 odsto savetovano da podnesu prijavu tržišnoj inspekciji.
Predmet prijave u trećini odsto slučajeva bio je nepoštovanje ili odbijanje reklamacije, 20 odsto građana žalilo se na neispravne proizvode ili lošu uslugu. Po šest odsto njih izjasnilo se da nije ispoštovan rok za izvršavanje reklamacije i da na nju nije ni odgovoreno. Oko dva procenta nisu imala pravo na odustanak od ugovora.
Zoran Nikolić iz NOPS-a rekao je da je i Ministarstvo trgovine uvidelo da postoji nedovoljna informisanost građana o sopstvenim pravima u ovoj oblasti.
"Što mi primećujemo jeste da postoji i određena inertnost. Da bi ostvarili svoja prava, građani najpre moraju da ih poznaju" rekao je on i dodao da nije preterano reći da se to može uporediti s propisima u saobraćaju. Morate, kaže, poznavati znakove kako biste mogli da ih pratite i učestvujete u saobraćaju.
"Ništa se ne razlikujemo od zapadnih zemalja, niti je tamo zakon bolji, ali je potrošačka kultura kod njih na mnogo višem nivou " istakao je Nikolić. Osvrnuo se i na probleme u onlajn trgovini i upozorio kupce da nije sve internet trgovina jer na društvenim mrežama postoji mnogo fizičkih lica koja prodaju.
"A kada od njih kupujete, nemate pravo na žalbu. Nema računa, a ni poznatog, registrovanog trgovca. Papir o isporuci robe koji ste dobili od brze pošte nije dokaz ni za šta. Zato stalno apelujemo da se vodi računa o tome jer određen broj ljudi u Srbiji toga nije svestan" rekao je Nikolić.
Podsećamo da je elektronska trgovina prošle godine u odnosu na 2020. porasla za 70 odsto i da je ukupni obrt na tom tržištu u Srbiji oko 55 milijardi dinara.
(MONDO/POLITIKA)