Kad počinje raseljavanje zbog BG metroa: Sklanjaće se kuće i objekti, evo šta će dobiti građani i od čega zavisi naknada

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan raseljavanja za prvu fazu prve linije beogradskog metroa.

RTS / Printscreen

U beogradskim opštinama u toku su pregovori sa građanima koji žive ili imaju poslovne objekte na mestima gde će se graditi stanice metroa. Posle korekcije cene za objekte, meštani očekuju više naknade i za zemljište. Stavovi građana su podeljeni, ali većina ne želi novac. Direktor JKP "Beogradski metro i voz" Andreja Mladenović objasnio je za RTS od čega zavisi vrsta naknade i najavio kada počinju raseljavanja.

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan raseljavanja za prvu fazu prve linije beogradskog metroa. Prva linija će ići trasom od Karaburme, ka Pančevačkom mostu, preko Trga republike, Mostara i Sajma do Ade Ciganlije, Banovog brda, Žarkova, Makiša i Železnika.

Procenjeno je da je, zbog izgradnje prve linije metroa, potrebno obezbediti 60 hektara zemljišta, odakle treba ukloniti 13 stambenih i 47 poslovnih objekata. Među njima su i privatne kuće, od kojih su neke građene bez dozvole, a među poslovnim objektima ima čak i benzinskih pumpi.

Prva ponuda revidirana, ponuđeno četiri puta više novca

Na budućoj trasi metroa najviše ljudi biće raseljeno iz Ulice Milorada Jovanovića na Čukarici. Na mestu gde će "krtica" koja će kopati tunel ući pod zemlju, živi dvadesetak porodica. Stručnjaci Gradskog zavoda za veštačenje procenili su objekte i vlasnici treba da dobiju nadoknadu. Prva procena je posle žalbi korigovana i ponuđeno je u proseku četiri puta više novca.

Podeljeni stavovi građana

Stavovi onih koji treba da se sele su podeljeni. Neki su zadovoljni, dok drugi smatraju da za taj novac ne mogu da obezbede odgovarajući krov nad glavom. Milka Savić kaže da je prezadovoljna drugom ponudom.

Egis/ Studija o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje objekata Beogradskog metroa 

"Sad samo čekamo kad će da nas pozovu u vezi sa zemljom, koliko će to da isplate, treba kompletno svi da odemo tamo. Ovo je sve nelegalno pravljeno. A dobili smo kao da smo legalni. Šta ćemo više? Čekamo da vidimo kada će to da stigne i da vidimo da se ugovor obavezno unese kada će da bude isplata", dodaje Savić.

Radmila Jelić Nikodijević, međutim, ne želi novac, već stan. "Imam 75 godina, je l' mogu ja da pravim kuću", upitala je Radmila. Zoran Zdravković kaže da je situacija trenutno takva da hoće da sruše pola kuće i da se pravi pristupna saobraćajnica.

"Ja sam rekao da to ne može, jer to je van pameti šta hoće da rade. To je jedna stvar. Druga stvar, ponudili su nam cenu od 500 evra po kvadratu, pa su preinačili onda nešto na 1.800 evra, što je opet jako malo za Žarkovo i za opštinu Čukarica", ocenjuje Zdravković.

Meštani očekuju korekciju cena i za zemljište

Građani smatraju i da njihovo zemljište vredi više nego što je procenjeno, i očekuju da će i ta cena biti korigovana, kao u slučaju objekata.

"Što se tiče zemljišta, trenutna situacija je 6.300 evra po aru, a mi njima ne prodajemo njive, mi im dajemo placeve, čija je cena tržišna ovde oko 40.000 evra, odnosno 30, kako se već ko snađe u Žarkovu", navodi Zdravković.

Od čega zavisi vrsta naknade

Direktor JKP "Beogradski metro i voz" Andreja Mladenović rekao je u Beogradskoj hronici da je sa građanima urađeno više anketa i da su oni ovom trenutku u fazi razgovora sa opštinama u kojima žive, pri čemu je odaziv dobar, a saradnja korektna. Vrsta naknade zavisi od statusa objekta, objašnjava Mladenović i navodi da se to u ovom trenutku utvrđuje i na samim raspravama.

"Mi posmatramo objekte i parcele, a onda utvrđujemo njihov status, da li su legalni, nelegalni, koji je status ljudi koji njima žive, da li su vlasnici, zakupci, da li neki korisnici, da li uopšte imaju bilo kakav status. I na taj način će se i odrediti njihova dalja sudbina u smislu nadoknada koji će im biti isplaćivane. Da li će to biti novčana naknada, da li će to biti neki zamenski objekat, da li će to biti neki zakup neke buduće stambene jedinice u kojoj će živeti ili će to biti nešto četvrto u odnosu na status koji imaju", kaže Mladenović.

Prva raseljavanja od marta i aprila

Postupci još nisu završeni, tako da je izvesno da ove zime neće biti raseljavanja. Mladenović očekuje da će prva raseljavanja početi od marta i aprila sledeće godine.

"Moram da kažem da se mi uglavnom bavimo ovde stanicama i šahtovima i tu imamo raseljavanje. Sama trasa je uglavnom podzemna, tako da nemamo taj problem, ali na šahtovima, odnosno na stanicama, imamo određeni broj objekata koje moramo da raseljavamo", napominje Mladenović.

Što se tiče početka konkretnih radova, očekuje ih u septembru sledeće godine.

Većina želi zamenu imovine, a ne novac

U anketi, većina ispitanika, oko 76 odsto, izjasnila se da želi da im se imovina zameni, a da ne žele novčanu naknadu. Ovo je uglavnom jer brinu da zbog porasta cena nekretnina u Beogradu ponuđena naknada neće biti dovoljna da kupe nekretninu na području na kome trenutno žive.

Istovremeno, velika većina, ako ne i svi, komentarisali su da ne bi prihvatili nekretninu izvan opštine u kojoj trenutno žive.

Razlog zbog kojeg su se ispitanici odlučili za zamenu imovine može se objasniti činjenicom da više od 80 odsto njih nema druge stambene objekte ili zemljište koje bi mogli da koriste umesto eksproprisanog objekta. Takođe, više od 75 odsto brine kako će rešiti svoju stambenu situaciju, zatim brinu da li će im biti dato dovoljno vremena za preseljenje. Brine ih da li će imati dovoljno novca, nove poreske obaveze...

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Vesić na pripremama za početak izgradnje BG metroa  Kurir televizija

 (RTS/MONDO/J.D.)