Stručnjak koji se preko 20 godina bavi finansijskom edukacijom, koji na jednostavan način objašnjava kako da upravljate svojim novcem, osnivač finansijskog portala "Kamatica" Dušan Uzelac govorio je u MONDO podkastu "Keš ekspert" o svim aktuelnim ekonomskim temama.
Svako od nas bi se u momentima krize pitao kako doći do velikog novca koji bi rešio sve probleme, a voditeljka, pevačica i glumica Jelena Gavrilović je upravo to pitanje postavila Dušanu Uzelcu u podkastu "Keš ekspert": "Kako zaraditi taj prvi milion?"
Kako zaraditi prvi milion?
Dušan Uzelac u podkastu "Keš ekspert" ističe da zarađivanje "miliona" nije jednostavan zadatak i da "milion" mora da se zasluži. On objašnjava da je to proces koji zahteva puno truda, strateškog razmišljanja i donošenja pametnih finansijskih odluka.
"To je u stvari jako dobro pitanje, zato što smo danas svedoci da smo poprimili ideologije sa Zapada. I to je, između ostalog, ta jedna magična cifra. Milion nečega je postao cilj i deci koja kreću neke poslovne aktivnosti i rad. Odmah da kažem, milion ne može da se zaradi. On se zaslužuje. Naš cilj je da monetizujemo naše sposobnosti na najbolji mogući način, ako nam je cilj da imamo taj milion. To možemo sa radom ili sa uslugom. Zato se kaže zarada i zasluga. Zarada je rad. Rad je fizičko pokretanje tela i ograničen je vremenom. Vi ne možete više od osam ili 10 ili 12 sati dnevno da radite, time je ograničena i količina novca koje ćete imati. Zasluga bi bilo nešto drugo. Zasluga su vaše sposobnosti komunikacije, sposobnosti trgovine, sposobnosti spajanja različitih konekcija, potrebe kupaca, potrebe prodavaca. I to je jedini put za magični milion. Neko ko se bavi umetnošću, neko ko je učiteljica, neko ko ima ambiciju da svira neki instrument, nema te materijalne ambicije i taj milion sa druge strane je onda jedan korumpirani ideal koji svakako ima neku dozu želje i čežnje, ali nije tačan."
Kako da od "malo nečega" napravite "mnogo"
Uzelac je i dao odgovor na pitanje šta su to finansije, šta je novac, kako upravljati finansijama? Objasnio je građanima kako da taj ideal koji ljudi imaju, tu čežnju, strepnju, nekako pretvore u realnost i da sa "malo nečega", naprave "mnogo".
"Upravljanje finansijama je veština kao i svaka druga. Napraviću paralelu - to je kao vožnja biciklom. Kada težimo da naučimo da vozimo bicikl, ovo bi bio finansijski bicikl, mi prvo treba da savladamo ravnotežu. Ravnoteža je ono što je bitno da nas održi na dva točka i da ne padamo. Da bismo održali ravnotežu, mi moramo da se krećemo, moramo da okrećemo te pedale. U finansijama okretanje pedala je zarađivanje. Moramo da naučimo da zarađujemo. Tek nakon zarađivanja mi držimo tu ravnotežu, mi krećemo kroz život sa nekim finansijama, zarađujemo novac i držimo kontrolu. Kontrola je stanje u kome je 95% civilizacije danas. Svega 5% je prešlo granicu kontrole i prešlo na upravljanje finansijama. Kontrola je da primimo platu, potrošimo platu, odemo na letovanje, nešto što je u sadašnjem vremenu. U budućem vremenu je upravljanje. Mi upravljamo gde ćemo da skrenemo naše finansije i tek sa upravljanjem se stvara višak novca, to je ta ušteđevina. Redosled koji je nemoguće preskakati. Vi morate prvo da zarađujete, da držite kontrolu, da upravljate vašim finansijama, tek onda se pojavljuje štednja i ušteđevina. To je odgovor na pitanje od čega da štedim kada nemam dovoljno. Nije stvar imati dovoljno, stvar je upravljati, jer štednja je manifestacija, a ne akcija."
"Pare ne rastu na drvetu", već se novcem upravlja
"Pare ne rastu na drvetu", to su standardne rečenice koje roditelji govore svoje deci kada požele novu igračku ili patike. One zaista tamo i ne rastu, novcem treba pravilno upravljati, a Uzelac je u podkastu "Keš ekspert" dao formulu kako od standardne zarade napraviti "mali kapital" koji može dalje da se ulaže.
"Ovo je redosledno. Upravljanje novcima je upravljanje emocijama, jer mi ne kupujemo nešto što ne želimo, često napravimo problem i ne razdvojimo šta je želja, a šta je potreba. U celoj toj priči mi ne razdvajamo cikluse finansija, dakle mesečni ciklusi i godišnji ciklusi. Pa tako vidiš lepu košulju, ona ti se svidi, ti odeš kupiš je, zaboraviš da je sledeće nedelje registracija automobila, da se leti ide na letovanje, da se zimi ide na zimovanje. To su u stvari momenti koji dokazuju ovu teoriju da su svi u kontroli, tada se uzme gotovinski kredit, pa se presipa iz šupljeg u prazno i održava se kontrola. Finansije jesu za to da kupimo život njima. Znači, jeste da mi njima kupimo komfor života. Mi imamo danas više neko ikada izloženost jednoj prodajnoj mašineriji. Prosečan čovek danas u toku dana dobije preko 85 poziva za kupovinu nečega. Bilo da slušamo radio pa izađe reklama, bilo da smo na internetu pa nam iskoči reklama, bilo da smo u prevozu, bilbord, znači svi žele naš novac. I upravo je tu mehanizam racionalizacije potrošnje ono što obezbeđuje kvalitet upravljanja finansijama. Zvuči onako možda komplikovano, ali jednostavno je pitanje šta danas neću kupiti? To je pitanje koje treba postaviti."
Popusti nisu ušteda
Mnogi na popuste gledaju kao na uštedu, ali Dušan Uzelac je objasnio zašto ne misli tako.
"Tu postoji onako jedna zamena teze, pa nam prodaju priču da su popusti ušteda. Ušteda je samo gomila. Znači, ako nešto što je bilo cenjeno da košta 100 dinara, danas košta 50, to ne znači da ćemo uštediti 50 dinara. To i dalje nije vrednost tog proizvoda. To je manipulacija terminologijom, kao što je na ovim prostorima usvojeno pogrešno, po mom mišljenju, da se kredit dobija, da se plata dobija, znači niti se dobija plata, platu zarađujemo, to je trgovina našim uslugama na radnom mestu. Kredit je naš novac iz budućnosti. Mi zadužujemo naše buduće biće za današnju potrošnju. Tek kada te stvari osvestimo, upravljanje finansijama postaje efikasnije."
Trikovi kojima se prodavci služe u prodavnicama
Mnogi u kupovini uglavnom "pazare" nešto što im u tom trenutku nije potrebno, a stručnjak je u MONDO podkastu "Keš ekspert" otkrio da se to dešava zato što se prodavci služe raznim trikovima, kako bi vas namamili da "provlačite karticu".
"U prodavnici si emotivno biće. Ovoga se ničega nećeš setiti kad odeš u tržni centar, jer ćeš više onako gledati šta je u izlogu, zamišljati to na sebi, isprobati, uparivati sa stvarima koje imaš u gardorobi već. I to je jedno stanje koje je indukovano od strane prodavaca. Oni namerno tamo nemaju prozore, namerno te dezorijentišu, svetlo je prilično jako, nema nigde sat. U nekim prodavnicama čak puštaju i mirisne note da bi ti olakšali onako to provlačenje kartice, potrošnju... I to su u stvari emotivni izazovi na upravljanje finansijama, a finansije imaju zakasnelu reakciju. Sve što danas mi uradimo na temu finansija tek za šest meseci će biti manifestovano na računu."
Uzelac je rekao da mi kao narod nismo racionalni u potrošnji.
"Jedna veza između nas koji smo racionalna bića, koji sada ovo gledaju i koji slušaju ove savete, jeste upravo budžetiranje. I to je razlika, znači ta kontrola je u sadašnjem vremenu. Budžetiranje je već upravljanje novcem. Sledeći put kada odeš u tržni centar, probaj da definišeš iznos koji ćeš potrošiti i probaj da ga se držiš. Nećeš uspeti u prvom pokušaju, ali ćeš znati koliko si pogrešio u tom iznosu. I svaki sledeći put ćeš biti precizniji i precizniji i na kraju to stvarno jeste upravljanje sobom, upravljanje emocijom šta neću kupiti i upravljanje teškim pitanjima, da li ću popiti kafu sa prijateljima ili odvojiti za stan, auto, neke krupnije stvari.
Novac se u Srbiji i želi i prezire
Dušan Uzelac je, kada je govorio o novcu i odnosu Srba prema njemu, istakao da je on često oblikovan istorijskim okolnostima i kulturnim nasleđem. Kod velikog broja ljudi novac je često shvaćen više kao nešto što se troši, a ne kao alat za ulaganje, a kako je to na "Zapadu"?
"Ovde je posebno naglašena magla i šum oko teme novca, jer mi jesmo jedno društvo socijalizma, pravoslavlja, duhovnosti. Mi smo sad uvezli zapadnjačke termine i zapadnjačke odnose prema novcima. I dalje nismo to materijalno društvo. To je, taj pogrešni narativ sa Zapada koji dođe i kaže da su nama kafići puni jer smo neradnici. Ne. Mi ne cenimo taj novac.Mi radimo minimum minimuma da bismo živeli maksimum maksimuma. Mi nismo neinteligentni da razumemo šta vredi, šta ne vredi, ali ne cenimo taj materijalni aspekt kao što se to radi na Zapadu. To nije nekultura, nego je naša kultura. Na Zapadu dele račun u kafani na to ko je pojeo više, ko je pojeo manje. Nas je sramota njihove sramote, mi to nemamo, nikad nećemo ni imati. Mi novcem kupujemo život. On je ograničen resurs i moramo da ga rasporedimo na neograničene izbore. Treba da poređemo po vrednosti stvari koje čine život i da kažemo ovo ću kupiti, ovo mi ne znači, ovo su mi pijavice koje mi izlače novac i njih ću da odstranim. Na ovim prostorima niko nam nikad nije objasnio novac. U porodici je to stvar genetske lutrije, kod kojih roditelja smo zapali, kako su nam to objasnili. Novac i upravljanje novcima, je egzistencijalna veština. Nismo došli ovde da odživotarimo i da preživljavamo. Upravljanje novcima pravi tu razliku, a iz tog sudara jednog prethodnog sistema gde je ovde bio prisutan egalitarizam, gde smo mi svi išli u ista odmarališta, gde smo išli na ista letovanja, vozili iste nivoe automobila, prešli u jedno slojevito društvo koje se raslojava. Ovde se zbog toga novac i želi i prezire u isto vreme. Komšija koji vozi "Ladu" prezire komšiju koji vozi Mercedes. To je jako zanimljivo. On ne želi da poseduje Mercedes, on želi da ga i onaj drugi nema. Iz jednog prethodnog sistema gde smo svi imali manje-više iste prilike i nivo kvaliteta života, prešli smo u nešto što se potpuno meri zapadnjačkim vrednostima, a to je ta količina novca."
(MONDO)