Zbog izražene arome, josta se često kombinuje s drugim bobičastim voćem, a dobro podnosi i zamrzavanje bez značajnijeg gubitka kvaliteta.
Reč je o zanimljivoj bobičastoj voćki koja spaja osobine crne ribizle i ogrozda, a proizvođačima je posebno privlačna zbog otpornosti, jednostavnijeg uzgoja i plodova koji mogu da se koriste sveži ili prerađeni.
Tamni, aromatični plodovi bogati su hranljivim materijama, dok grm bez trnja olakšava berbu i održavanje, zbog čega josta postaje sve zanimljivija kultura za organske proizvođače, mala poljoprivredna gazdinstva i ljubitelje neobičnog voća, prenosi Podravski list.
Razvoj ove voćke trajao je decenijama, jer ukrštanje ribizle i ogrozda nije bilo jednostavno. Prve uspešne sorte nastale su nakon dugotrajnog selekcionog rada evropskih oplemenjivača, koji su želeli da dobiju biljku otpornu na bolesti, sa kvalitetnim plodovima i jednostavniju za uzgoj.
Prvi ozbiljniji prinos dve godine nakon sadnje
Uzgoj joste ne smatra se naročito zahtevnim, jer se biljka dobro prilagođava različitim klimatskim uslovima. Podnosi niske zimske temperature, ali i kraće periode suše. Najbolje uspeva na sunčanim ili polusenovitim mestima, na plodnom, rastresitom i dobro dreniranom zemljištu.
Grm najčešće naraste između jednog i dva metra, a redovnim orezivanjem krošnja ostaje prozračna, što pozitivno utiče na rodnost. Velika prednost joste u odnosu na ogrozd jeste to što nema trnje, pa su berba i održavanje znatno lakši.
Osim toga, otpornija je na brojne bolesti i štetočine koje često napadaju ribizlu i ogrozd, zbog čega je pogodna i za organsku proizvodnju, odnosno uzgoj uz manju upotrebu pesticida.
Prve ozbiljnije prinose josta obično daje dve do tri godine nakon sadnje, dok puni rodni potencijal dostiže posle četiri do pet godina.
Dobro razvijen odrasli grm može da da nekoliko kilograma plodova godišnje, u zavisnosti od sorte, uslova gajenja i načina održavanja. Plodovi sazrevaju tokom leta, najčešće od kraja juna do kraja jula, a berba može da se obavlja postepeno, kako sazrevaju.
Cena od 6 do 12 evra po kilogramu
Na tržištu je josta i dalje relativno retka, što proizvođačima može predstavljati prednost. Kako se ne nalazi često u velikim trgovinskim lancima, sveži plodovi neretko postižu višu cenu od mnogih poznatijih bobičastih kultura. Cena zavisi od sezone, načina uzgoja i tržišta, ali organski plodovi, kao i prerađevine poput džemova, sokova i sirupa, mogu da ostvare dodatnu vrednost.
Vrednost joste na tržištu raste zbog sve veće potražnje, ali i ograničene ponude. Sveži plodovi često se prodaju po ceni od šest do 12 evra po kilogramu, dok prerađeni proizvodi poput džemova, sirupa i sokova mogu da dostignu još veću vrednost, piše N1info.hr.
Veliki potencijal krije se upravo u preradi. Od joste mogu da se prave aromatični džemovi, marmelade, sokovi, likeri, voćni prelivi i vino intenzivne boje. Zbog izražene arome često se kombinuje s drugim bobičastim voćem, a dobro podnosi i zamrzavanje bez značajnijeg gubitka kvaliteta.
Zdravstvene koristi
Sa zdravstvenog aspekta, josta se ubraja među veoma vredne voćne vrste. Sadrži velike količine vitamina C, antocijana i drugih antioksidanasa koji pomažu u zaštiti organizma od oksidativnog stresa. Bogata je i vlaknima važnim za zdravlje digestivnog sistema, kao i mineralima poput kalijuma i gvožđa, koji učestvuju u brojnim funkcijama organizma.
Redovna konzumacija tamnog bobičastog voća povezuje se sa jačanjem imuniteta, očuvanjem zdravlja krvnih sudova i smanjenjem upalnih procesa. Zbog niske kalorijske vrednosti i visokog sadržaja hranljivih materija, josta se smatra odličnim izborom za uravnoteženu ishranu.
BONUS VIDEO: