Na današnji dan pre 28 godina Slobodan Milošević, osnivač SPS-a i bivši predsednik Srbije i SR Jugoslavije, proglašen je za predsednika Predsedništva SR Srbije.Po tada važećem ustavu to je bila funkcija ravna funkciji predsednika države.
Slobodan Milošević, jedna od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije, koji je 2006. godine umro u pritvoru Haškog tribunala tokom suđenja za genocid i ratne zločine počinjene na prostorima Hrvatske, BiH i Kosova u ratovima devedesetih godina prošlog veka, 1989. godine bio je na vrhuncu slave.
Njegov nacionalistički program, kao pitanje svih pitanja bez obzira na eventualne posledice, u to vreme imao je podršku velike većine građana Srbije, što je i potvrđeno njegovim izborom za predsednika Predsedništva SR Srbije.
"NIKO NE SME DA VAS BIJE"
Svoj nacionalistički program, javno je počeo da promoviše 1987. godine. Dva su ključna datuma i događaja te godine.
Prvi je 24. april 1987. kada je tadašnji predsednik CK Saveza komunista Srbije, do tada široj javnosti potpuno nepoznat političar, boravio na Kosovu Polju.
Slobodan Milošević- proročanstva i promašaji VIDEO
Tamošnjim Srbima, nezadovoljnim situacijom na Kosovu, obratio se porukama - "...terora na Kosovu niti bilo gde u našoj zemlji ne sme da bude" i "Vi ne treba da se selite, ako ni zbog čega drugoga, a ono zato što ste tu rođeni a selidbom biste obrukali svoje pretke i njihove grobove".
Kada je neko iz mase povikao: "Policija nas bije", Milošević je prekinuo govor, pogledao u masu i odlučno rekao: "Ne, ne, niko ne sme da vas bije. Niko ne sme da vas bije!"
Okupljeni su na te reči odgovorili gromoglasnim aplauzom.
"ROĐEN JE VOĐA"
Drugi važan datum za uspon Miloševića bila je noć između 23. i 24. septembra 1987. kada je održana čuvena Osma sednicaCentralnog komiteta Saveza komunista Srbije.
Tada je, po mišljenju mnogih, rođen vođa.
Sednica je predstavljala konačni razlaz Miloševića i tadašnjeg predsednika Predsedništva SFRJ Ivana Stambolića, a na njoj su pobedile snage unutar partije koje su se zalagale za radikalne mere u vezi sa rešavanjem složenog kosovskog problema.
Osma sednica bila je uvod u konačni raspad Jugoslavije i ratove devedesetih godina prošlog veka, sa preko 300.000 žrtava, nekoliko stotina hiljada invalida i više miliona raseljenih lica.
Šta je Stambolić 1991. pisao Miloševiću
Neposredno nakon Osme sednice Ivan Stambolić bio je prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika Predsedništva Socijalističke Republike Srbije.
"Neko kaže da je reč o unutrastranačkom puču, a neko da je ona promenila jugoslovensku istoriju - da je to bio kamičak koji je, kotrljajući se niz planinu, doveo do kataklizme", izjavila je u vezi sa Osmom sednicom poznata srpska istoričarka Ljubinka Trgovčević, koja je i sama prisustvovala sednici.
"DOGAĐANJA NARODA"
Godinu 1988. obeležilo je "događanje naroda", kako su nazvani mitinzi pristalica politike Slobodana Miloševića koji su održavani u znak protesta zbog nasilja nad Srbima na Kosovu, a čiji je cilj bio da se izvrši revizija Ustava iz 1974.
Rezultat tih demonstracija, koje politički analitičari zovu "jogurt revolucijom" ili "antibirokratskom revolucijom", bilo je obaranje pokrajinskog rukovodostva u Vojvodini, a nedugo zatim u Crnoj Gori.
Početkom 1989. godine najavljene promene ustavnog položaja Srbije izazvale su generalni štrajk albanskih rudara u rudniku Stari Trg kod Prištine. U martu je intervenisala srpska policija, a u sukobima su poginule 32 osobe.
"VOLIM I JA VAS": Svi Slobini momenti (VIDEO)
Nekoliko dana kasnije, 28. marta 1989. godine, Skupština Srbije proglasila je amandmane na dotadašnji ustav Srbije kojima se "uspostavlja ustavno-pravni poredak na čitavoj teritoriji SR Srbije". Ove ustavne promene značajno su smanjile prava i ovlašćenja pokrajina Vojvodine i Kosova i Metohije.
"AKO NE UMEMO DA RADIMO, UMEMO DA SE BIJEMO"
Vrhunac Miloševićevog političkog uspona bio je Gazimestan ili proslava 600. godisnjice Kosovske bitke.
Milošević je na Vidovdan 28. juna 1989. održao zapaljivi govor koji ga je ustoličio za neprikosnovenog vođu Srba.
Njegov govor na Gazimestanu neki analitičari karakterišu kao zvanični početak srpske nacionalističke kampanje koja je jedan od elemenata jugoslovenske krize par godina posle toga.
"Ako ne umemo da radimo, umemo da se bijemo", bila je jedna od Miloševićevih poruka.
Ovo su još neki citati iz tog govora:
"Šest vekova kasnije, danas, opet smo u bitkama. One nisu oružane, mada i takve još nisu isključene".
"Ono što je izvesno, kroz sve ove vekove koji su iza nas, je da nas je na Kosovu pre 600 godina zadesila nesloga"
"Ne čujem dobro, ali želim da vam odgovorim na ovo što tražite, da će svi oni koji su se poslužili ljudima da manipulišu ostvarenja političkih ciljeva protiv Jugoslavije biti kažnjeni i biti uhapšeni!", rekao je Milošević te davne 1989.
PODRŠKA 80,36 ODSTO GRAĐANA NA REFERUNDUMU
Na vrhuncu svoje slave Slobodan Milošević je izabran na funkciju predsednika Predsedništva SR Srbije 1989. godine.
Pored izbora za narodno predstavništvo, to su bili i svojevrsni predsednički izbori, jer je narod referendumom imao da se izjasni o tome da li prihvata ranije donesenu odluku narodnih poslanika da Milošević bude predsednik Predsedništva Srbije.
Po tada važećem ustavu to je bila funkcija ravna funkciji predsednika države.
Izbori su održani 18. novembra 1989. godine, a Miloševićević je imao nekoliko formalnih protivkandidata - Mihalj Kertes, dr Zoran Pjanić i dr Miroslav Đorđević.
Milošević je odneo laku i ubedljivu pobedu, za njega je glasalo 4.452.312 građana ili 80,36 odsto.
Za Kertesa glasalo je 8,67 odsto birača, za Pjanića 7,31 odsto, a Đorđević dobio je 3,66 odsto glasova.
Najviše glasova Milošević je dobio u "Srbiji van pokrajina", čak 94 odsto, u Vojvodini 72 odsto, a na Kosovu samo 25 odsto glasova, budući da je većina Albanaca bojkotovala izbore.
Milošević je u na sednici Skupštine 6. decembra 1989. proglašen predsednikom Predsedništva SR Srbije.
PRVI PREDSEDNIK REPUBLIKE SRBIJE
Godinu dana kasnije, Ustavom je uvedena funkcija predsednika Republike Srbije.
Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Srbije održani su 9. decembra 1990. godine.
Za funkciju predsednika Srbije nadmetala su se čak 32 kandidata.
Ubedljivu pobedu, u prvom krugu, odneo je Slobodan Milošević, lider SPS-a i tadašnji predsednik Predsedništva Republike Srbije, osvojivši 3.285.799 glasova, odnosno 65,34 odsto.
Drugi je bio Vuk Drašković sa 824.674 glasa (16,40%), a sledili su ih Ivan Đurić, Sulejman Ugljanin i Vojislav Šešelj.
I na vanrednim predsedničkim izborima, koji su 20. decembra 1992. godine održani paralelno sa vanrednim parlamentarnim, Slobodan Milošević odneo je pobedu.
Na izborima je učestovalo sedam kandidata, a najozbiljniji Miloševićev protivkandidat bio je tadašnji premijer SRJ Milan Panić, iza koga je stala opozicija. Uprkos tome, Milošević je pobedio i dobio nov mandat.
PREDSEDNIK SR JUGOSLAVIJE
Za predsednika SR JugoslavijeMilošević je izabran u saveznoj skupštini 25. jula 1997. godine.
Na toj funkciji bio je do 5. oktobra 2000, kada je pod pritiskom javnosti priznao poraz na predsedničkim izborima održanim 24. septembra te godine.
Na tim izborima Slobodan Milošević je dobio 1.826.799, odnosno 37,15 odsto glasova birača.
Za predsednika SRJ tada je izabran kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, sa 2.470.304, odnosno 50,24 odsto glasova birača.
Nakon velikih demonstracija 5. oktobra, Milošević 7. oktobra priznaje drugu odluku Ustavnog suda Jugoslavije, koja poništava prvu o poništenju izbora i odlazi s vlasti.
HAPŠENJE I IZRUČENJE HAGU
Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. pod optužbom za finansijske malverzacije povezane s carinom, ali taj proces nije vođen, pošto je na Vidovdan 28. jula 2001. izručen Haškom tribunalu.
Pred Haškim tribunalom je 27. maja 1999. optužen, zajedno sa još četvoricom visokih funkcionera SRJ i Srbije, za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu.
Novu optužnicu protiv Miloševića Haški tribunal podigao je 9. oktobra 2001. za ratne zločine u Hrvatskoj, a 23. novembra za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u BiH.
Suđenje Miloševiću u Hagu počelo je 12. februara 2002. godine.
Umro je 11. marta 2006. od infarkta, u svojoj ćeliji u pritvoru Haškog tribunala. Zbog njegove smrti proces protiv njega obustavljen je 14. marta 2006.
Njegovi posmrtni ostaci dopremljeni su iz Haga u Beograd četiri dana posle smrti, da bi njegovo telo 16. marta bilo izloženo u holu zgrade Muzeja "25. maj" u okviru muzejskog kompleksa na Dedinju.
Sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu, 18. marta 2006.
