"Kao što sam rekao u parlamentu, ići ćemo u obilazak i potvrđivanje lokacija", rekao je Laketić za RTS i istakao da će ići i na Kosovo i Metohiju, u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244.

Prva lokacija koju će, kaže, obići biće grad Vranje i to devet lokacija koje su definisane kao kontaminirane osiromašenim uranijumom.

Nakon konstituisanja Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja biće održan sastanak s relevantnim institucijama, a već je napravljen i prvi korak.

Predloženi su članovi tog tela, i, kako kažu, čim poslanici potvrde sastav, počeće da rade.

Za zamenika predsednika komisije predložena je poslanica SNS-a Ivana Stojiljković. Iz iste partije u komisiji bi mogao da se nađe i Milovan Drecun. Iz redova SPS-a predložena je poslanica Danijela Stojadinović, iz DS-a Gordana Čomić. Kao predstavnik Dveri predložen je poslanik Dragan Vesović, a radikala Dubravko Bojić. Njih je predložio predsednik Komisije dr Darko Laketić.

Rak nam ubija decu u Srbiji, ko je kriv?

"Parlament je živo telo, sastoji se od različitih stranaka. Mislim da takav način rada i izbor članova odražava želju svih nas da se dođe do prave istine. Mislim da jednostranačko telo nije dobro. Očekujem različita mišljenja", rekao je Laketić gostujući u Dnevniku RTS-a i istakao da je važno da svi teže istini.

Naglasio je da nije dugo čekao da iznese predlog sastava komisije jer se već predugo čekalo.

Čime nas je NATO "zasuo" 1999. godine?

"Dugo se čekalo, ta komisija je ranije trebalo da bude formirana, još u periodu prethodne vlasti", istakao je Laketić.

Ukazuje da će nakon konstituisanja tela biti održan sastanak sa svim predstavnicima relevantnih institucija. Zatim će ići na teren.

Da li nas ubija uranijum iz NATO bombi?

Rok za podnošenje prvog izveštaja je 2020. godina. Komisija će raditi po uzoru na italijansku, koja je dokazala da su mnogi vojnici koji su boravili na KiM oboleli od malignih bolesti.

Na Srbiju je tokom NATO agresije izručeno između 10 i 15 tona osiromašenog uranijuma, a najviše na jug Srbije i područje Kosova i Metohije.

Izvedeno je oko 112 udara, od čega je 98 bilo na Kosovu i Metohiji, 12 u južnoj Srbiji, a dva u Crnoj Gori.

Od toga, 60 odsto su bili civilni ciljevi.

Na Kosovu je najviše gađan rejon Podujeva s okolnim selima, okolina Kosovske Mitrovice, deo oko Dečana, Đakovice, Prizrena i drugih mesta.

Vazdušni napadi na SRJ počeli su 24. marta 1999. godine i trajali su 11 nedelja. U njima je, prema različitim procenama, poginulo između 1.200 i 2.500 ljudi.

NATO je izvodio napade na SRJ s brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi i u SAD.

U bombardovanju, koje je trajalo 78 dana, teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...