Kosovski predsednik Ibrahim Rugova umro je danas u Prištini, u 61. godini života, javila je Televizija Kosovo i AP. Rugova je oboleo je od raka pluća u septembru 2005. godine. Bio je lider Demokratskog saveza Kosova i glavni zagovornik nezavisnosti te južne srpske pokrajine.
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova, oboleo od raka pluća u septembru 2005. godine, preminuo je u Prištini u 61. godini, javila je Televizija Kosova.
Ibrahim Rugova je rodjen 2. decembra 1944. godine u selu Crnce, u opštini Istok, na Kosovu. Osnovnu školu je završio u Istoku, a srednju u Peći. Diplomirao je 1971. i pet godina kasnije magistrirao albansku književnost na Univerzitetu u Prištini.
Specijalizaciju je završio u Parizu na Školi za visoke studije društvenih nauka kod Rolana Barta i doktorirao u Prištini 1984. na temu "Pravci i premise albanske književne kritike " .
Bio je urednik studentskog časopisa "Bota e re" (Novi svet) i "Dituria" (Znanje), književni kritičar, asistent na Albanološkom institutu u Prištini i profesor književnosti.
Na političku scenu stupio je kao predsednik Društva književnika Kosova, oko koga se okupljao albanski pokret na Kosovu, i jedan je od potpisnika "Apela 215 kosovskih intelektualaca" koji su se 1989. izjasnili protiv Amandmana na Ustav Srbije, kojima je ukinuta autonomija Kosova. Zbog toga je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije, a medjunarodna javnost ga je prihvatila kao disidenta i borca za ljudska i politička prava Albanaca na Kosovu.
Početkom decembra 1989. Rugova je osnovao prvu političku stranku na Kosovu, Demokratski savez Kosova (DSK), čiji je lider bio do 23. februara 2005. kada se povukao, "zbog brojnih obaveza koje ima kao predsednik Kosova".
U septembru 1996. Rugova i Miloševiće su odvojeno potpisali Sporazum o normalizaciji nastave na Kosovu, posle dugotrajne i zakulisne medijacije katoličkog udruženja Sveti Edjidije (Sant Egidio), ali on nikada nije sproveden.
Strpljivost i zagovaranje mirnog otpora režimu Slobodana Miloševića na putu ka nezavisnosti Kosova, glavna su obeležja politike koju je sprovodio tokom deceniju duge zaoštrene kosovske krize, što mu je donelo nadimak "kosovski Gandi".
Prvih mesec i po dana NATO bombardovanja SRJ, Rugova je proveo u kućnom pritvoru u Prištini pod "zaštitom srpske policije". U tom periodu Rugova se, pod nerazjašnjenim okolnostima, susreo sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i pred kamerama RTV Srbije zatražio prekid bombardovanja, prelazak na političke pregovore i autonomiju Kosova u okrivu SRJ.
Uz odobrenje Miloševića, i strano posredovanje, 5. maja 1999. je avionom italijanske vlade prebačen u Rim, a nekoliko dana kasnije sa porodicom odlazi u Nemačku i u inostranstvu ostaje do povratka na Kosovo, 30. jula te godine.
Za predsednika Kosova Rugova je izabran 4. marta 2002. u četvrtom krugu, nakon što su tri vodeće albanske partije, posle tri neuspela pokušaja, postigle sporazum o izboru predsednika i premijera.
Ponovo je za predsednika Kosova (sa mandatom od tri godine) izabran 3. decembra 2004, nakon parlamentarnih izbora na Kosovu u oktobru te godine, na kojima je njegova DSK osvojila najviše poslaničkih mandata.
Dobitnik je više medjunarodnih nagrada i priznanja, medju kojima su:
Nagrada za mir i slobodu za 1995. godinu danske Fondacije PL-Fonden; Nagrada Saharov Evropskog parlamenta za 1998. godinu, Nagrada za toleranciju za 1999. nemačkog grada Minster, priznanje Odbora grada Njujorka "za predanost u poštovanju načela demokratije" (novembar 2005).
Za počasnog Senatora Evrope proglašen je u Antverpenu 1. februara 2004. Evropski senat čine ličnosti evropske politike nagradjeni za doprinos u demokratiji, miru, nauci i oblasti ljudskih prava u Evropi.
Proglašen je počasnim doktorom Univerziteta u Tirani 9. septembra 2004.
Počasni je gradjanin Venecije, Milana i Breše.
Iza sebe je ostavio suprugu Fanu, sinove Mendinija i Uku i kćerku Teutu.
(Beta/Mondo)
Ibrahim Rugova je rodjen 2. decembra 1944. godine u selu Crnce, u opštini Istok, na Kosovu. Osnovnu školu je završio u Istoku, a srednju u Peći. Diplomirao je 1971. i pet godina kasnije magistrirao albansku književnost na Univerzitetu u Prištini.
Specijalizaciju je završio u Parizu na Školi za visoke studije društvenih nauka kod Rolana Barta i doktorirao u Prištini 1984. na temu "Pravci i premise albanske književne kritike " .
Bio je urednik studentskog časopisa "Bota e re" (Novi svet) i "Dituria" (Znanje), književni kritičar, asistent na Albanološkom institutu u Prištini i profesor književnosti.
Na političku scenu stupio je kao predsednik Društva književnika Kosova, oko koga se okupljao albanski pokret na Kosovu, i jedan je od potpisnika "Apela 215 kosovskih intelektualaca" koji su se 1989. izjasnili protiv Amandmana na Ustav Srbije, kojima je ukinuta autonomija Kosova. Zbog toga je isključen iz Saveza komunista Jugoslavije, a medjunarodna javnost ga je prihvatila kao disidenta i borca za ljudska i politička prava Albanaca na Kosovu.
Početkom decembra 1989. Rugova je osnovao prvu političku stranku na Kosovu, Demokratski savez Kosova (DSK), čiji je lider bio do 23. februara 2005. kada se povukao, "zbog brojnih obaveza koje ima kao predsednik Kosova".
"Kosovo republika"
Pod njegovim rukovodstvom su 2. jula 1990. albanski delegati Skupštine Kosova doneli Ustavnu deklaraciju kojom su Kosovo proglasili republikom. Tri dana kasnije, Skupština Srbije donela je odluku o raspuštanju Skupštine Kosova, nakon čega su Albanci na Kosovu formirali paralelne sopstvene institucije, uključujući i škole.U septembru 1996. Rugova i Miloševiće su odvojeno potpisali Sporazum o normalizaciji nastave na Kosovu, posle dugotrajne i zakulisne medijacije katoličkog udruženja Sveti Edjidije (Sant Egidio), ali on nikada nije sproveden.
Strpljivost i zagovaranje mirnog otpora režimu Slobodana Miloševića na putu ka nezavisnosti Kosova, glavna su obeležja politike koju je sprovodio tokom deceniju duge zaoštrene kosovske krize, što mu je donelo nadimak "kosovski Gandi".
Pregovarač u Rambujeu
Rugova je bio član pregovaračkog tima tokom srpsko-albanskih pregovora koji su održani u Rambujeu u Francuskoj, februara 1999.Prvih mesec i po dana NATO bombardovanja SRJ, Rugova je proveo u kućnom pritvoru u Prištini pod "zaštitom srpske policije". U tom periodu Rugova se, pod nerazjašnjenim okolnostima, susreo sa tadašnjim predsednikom SRJ Slobodanom Miloševićem i pred kamerama RTV Srbije zatražio prekid bombardovanja, prelazak na političke pregovore i autonomiju Kosova u okrivu SRJ.
Uz odobrenje Miloševića, i strano posredovanje, 5. maja 1999. je avionom italijanske vlade prebačen u Rim, a nekoliko dana kasnije sa porodicom odlazi u Nemačku i u inostranstvu ostaje do povratka na Kosovo, 30. jula te godine.
Predsednik posle tri izborna kruga
Na opštim izborima, 17. novembra 2001. njegova partija je osvojila najviše poslaničkih mesta i njoj je pripalo mesto predsednika kosovskog parlamenta i predsednika Kosova.Za predsednika Kosova Rugova je izabran 4. marta 2002. u četvrtom krugu, nakon što su tri vodeće albanske partije, posle tri neuspela pokušaja, postigle sporazum o izboru predsednika i premijera.
Ponovo je za predsednika Kosova (sa mandatom od tri godine) izabran 3. decembra 2004, nakon parlamentarnih izbora na Kosovu u oktobru te godine, na kojima je njegova DSK osvojila najviše poslaničkih mandata.
Senator Evrope
Objavio je više knjiga iz književne teorije, istorije i teorije kritike.Dobitnik je više medjunarodnih nagrada i priznanja, medju kojima su:
Nagrada za mir i slobodu za 1995. godinu danske Fondacije PL-Fonden; Nagrada Saharov Evropskog parlamenta za 1998. godinu, Nagrada za toleranciju za 1999. nemačkog grada Minster, priznanje Odbora grada Njujorka "za predanost u poštovanju načela demokratije" (novembar 2005).
Za počasnog Senatora Evrope proglašen je u Antverpenu 1. februara 2004. Evropski senat čine ličnosti evropske politike nagradjeni za doprinos u demokratiji, miru, nauci i oblasti ljudskih prava u Evropi.
Proglašen je počasnim doktorom Univerziteta u Tirani 9. septembra 2004.
Počasni je gradjanin Venecije, Milana i Breše.
Iza sebe je ostavio suprugu Fanu, sinove Mendinija i Uku i kćerku Teutu.
(Beta/Mondo)
