Pored boraca - učesnika te bitke, članova njihovih porodica, porodica stradalih, prisustvovao je državni vrh, sa predsednikom Aleksandrom Vučićevom na čelu.

U sali su u jednom delu ostavljene prazne stolice, sa imenima i prezimenima poginulih u bici na Košarama.

Vučić je rekao da su se Srbiji u prethodnih 15-20 godina "stideli da govore o junaštvu naših junaka" ne bi li se "dodvorili onima koji su ubijali naš narod samo da bi se održali na vlasti".

"Na ovom mestu nemamo prava na tišinu, ponosan sam što više ne ćutimo, što se dičimo junacima, glasno govorimo o njima, dvadeset sramotnih godina je bilo previše", kazao je Vučić.

On je ocenio da bi "svaka avantura bila još jedan poraz za Srbiju" i da "nema ni nas, ni njih dovoljno da bismo se večno ubijali", ali da bi i "za Albanace bio poraz svaki pokušaj da se ponovi martovski pogrom ili proterivanje Srba sa Kosova".

"Danas je najveća pobeda koju smo dužni našim herojima, i znam da se ta reč neće svima dopasti, nekakav kompromis ili dogovor. Čak i ako smo mi tu šansu propustili, neke buduće generacije moraće do toga da dođu", kazao je Vučić.

"Mi imamo naše srpske sinove koji svi oni zajedno nemaju i svih tih 19 zemalja koji su našu zemlju pokušavali da pokore", istakao je Vučić.

"Oni su postavili svoja tela, svoju krv i svoju život između otadžbine i neprijatelja, između slobode i ropstva. Prosečno su imali nešto manje od 25 godina", istakao je predsednik Srbije.

On je rekao da je na paradi održanoj povodom Dana pobede 10. maja u Nišu osetio mržnju prema sebi i ljudima koji su u njoj učestvovali.


"Kada su se prvi put pojavili borci, krenuli su da nas napadaju sa svih strana. Možda je to bilo prvi put, ali biće i svakog sledećeg Dana pobede, oni su dali sve za našu Srbiju", dodao je Vučić.

Vučić je kazao da jedini način da se "obrazloži smrt onih koji su se hrabro borili" jeste "naša sposobnost da definišemo našu zemlju, da znamo gde su joj granice, a kad te ciljeve postignemo značiće da oni nisu uzlud dali svoje živote".

"Sve ovo o čemu sam govorio, heroji s Košara su znali. Znali su za sve naše promašaje, poltičke greške i opet im, pored svega toga, nije bilo teško da daju svoj život za nas i za svoju otadžbinu. Postoji u meni stid kao nekoga ko nikada nije uspeo da im se pridruži, ali postoji obaveza da probamo da odgovorimo... da bi njihova smrt bila poštovana i da jedini odgovor na sve što se dogodilo mora da ostane naš ponos i ponos njihovih porodica", dodao je Vučić.

Bitka na Košarama: "Časno se borilo i časno ginulo!"

Bitka na Košarama je jedna od najtežih u novijoj istoriji, u kojoj je 108 pripadnika Vojske Jugoslavije poginulo braneći državnu granicu od albanskih snaga, među kojima 50 mladića na odsluženju vojnog roka.

Bitka se vodila oko graničnog prelaza Rasa Košares, na granici Jugoslavije i Albanije, a cilj napada bila je da se presecanjem komunikacije izmedu jedinica Vojske Jugoslavije (VJ) u Đakovici i Prizrenu, omogući kopnena invazija na Kosovo i ovladavanje prostorom Metohije.

S jedne strane, u borbama su učestvovali delovi 125. i 549. motorizovane brigade VJ, elementi 63. i 72. specijalne brigade, kao i grupa stranih dobrovoljaca među kojima je najviše bilo Rusa.

Najbolji drug podigao spomenik junaku s Košara

S albanske strane učestvovali su pripadnici OVK, regularne albanske vojske, Legije stranaca i NATO avijacija, čiji su avioni svakodnevno bombardovali položaje VJ i otežavali dopremanje hrane, municije i pojacanja.

Borba je počela 9. aprila 1999. godine.

Vojska SRJ je uspela da spreči snage OVK koje su krenule u kopnenu ofanzivu preko Prokletija i Košara.

Ta bitka je zajedno sa onom na Paštriku, koja je usledila nakon 78 dana, zaustavila NATO pohod na SRJ, ali i prodor albanskih snaga, a za taj veliki uspeh, zaslužni su obicni vojnici, borci i starešine taktickih jedinica.

Na Košarama je stradao i 21 oficir i podoficir, 50 mladića na odsluženju vojnog roka, 13 vojnih obveznika i 24 dobrovoljca. Ranjeno ih je 256 i svi su oni danas ratni i vojni invalidi.

Ko su istinski heroji bitke na Košarama

Oko 1.500 pripadnika vojske SRJ suprotstavilo se nadmoćnijoj formaciji teroristicke vojske Kosova, koja je bila pod komandom NATO oficira u njihovom prvom ešalonu bile su dve brigade od 6. 000 ljudi.

Drugi ešalon činila je "atlantska brigada" dobrovoljaca iz zapadnih zemalja, a rezervu zelene beretke, marinci, pripadnici Legije stranca. Imali su apače, oklopni bataljon, artiljerijsku raktetnu diviziju, bacače raketa.

Akademiji, povodom bitke koja je trajala od 9. aprila do 14. juna 1999. godine, prisustvovali su i premijerka Ana Brnabić, predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, ministri Aleksandar Vulin, Zoran Lončar, Zoran Đorđević i Siniša Mali, kao i načelnik Generalštaba vojske Milan Mojsilović i druge zvanice.