Pre dvadesetak dana, ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib rekao je da je stav Nemačke i "ostalih članica EU" da je u Srebrenici 1995. godine počinjen genocid i da očekuje i od Srbije da zauzme takav stav.

To je pokrenulo niz reagovanja. Ministar bez portfelja u Vladi Srbije Nenad Popović koji je rekao da Srbija treba da promeni kurs, odrekne se evropskih integracija i okrene se Rusiji, dok je ministar odbrane Aleksandar Vulin oštro poručio nemačkom ambasadoru: "Ti da nam pričaš o genocidu?!".

Vlasti u Srbiji više puta do sada su nedvosmisleno osuđivale ono što se događalo u Srebrenici, ističući da je reč o strašnim zločinima. Nakon izjave nemačkog ambasadora i reagovanja srpskih ministara o ovome je govorila predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, naglašavajući pre svega, da nigde nije videla da je to zajednički stav Evropske unije.

"Evropski zvaničnici nisu to rekli, nađite mi tu izjavu", bio je komentar Ane Brnabić na pitanje jednog novinara, da bi nastavila: "Ne, nisu to rekli. Ali, važno je da se mi saglasimo oko toga šta su evropske vrednosti i da ih Srbija i Vlada Srbije u potpunosti poštuju".

Predsednica vlade je tada podsetila da je Srbija pre desetak godina donela skupštinsku Dekalraciju o osudi zločina u Srebrenici, ističući i sama da se tamo dogodio "strašan zločin" i da to niko ne spori.

Podsetila je i na izjavu i ocenu jednog od najčuvenijih "lovaca na naciste" Ifraima Zurofa koji je svojevremeno ukazao na to da u Srebrenici nije bilo genocida.

Srbija je svojevremeno izručila Haškom tribunalu nekadašnje političko-vojne lidere bosanskih Srba, Radivana Karadžića i Ratka Mladića, i sa te strane je pokazala da poštuje međunarodne zakone, norme, da je voljna da sarađuje.

Međutim, najnovija izjava predsednika Stranke demokratske akcije BiH Bakira Izetbegovića, zvuči zabronjavajuće. On je izneo tvrdnju da će "Srbija morati da prizna da je u Srebrenici bio genocid" i dodao je da je to "deo dokumenta EU, koji se odnosi na nastavak evropskog puta Srbije".

"Slabljenje EU, Bregzit, jačanje suverenista, jačanje Rusije i njenog prisustva na Balkanu, islamofobija i migrantska kriza koja slabi poziciju muslimana, a time i Bošnjaka u Evropi, otvorili su nove apetite kod srpskih lidera", rekao je Izetbegović i izneo tešku optužbu:

"Za njih je krucijalno važno da minimiziraju srpske zločine, a preuveličavaju bošnjačke, odnosno dovesti ih u uporedivu ravan. Jer, ako smo svi mi učinili slične zločine, svi imamo istu političku poziciju i pravo na nove zahteve, pa i samoopredeljenja".

Ono što jeste činjenica je da iz Brisela nikada do sada, u bilo kakvoj pravnoj formi, nije napisano da je priznanje da je u Srebrenici bio genocid uslov za evropske integracije Srbije.

Ali, činjenica je i da su ovi zahtevi sve glasniji u pojedinim krugovima u Briselu, iako je zvanična Srbija tokom poslednje decenije i pravno, i politički i moralno učinila sve da osudi i ovaj i sve druge ratne zločine: Skupština Srbije donela je marta 2010. rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici, bivši predsednik Boris Tadić se javno izvinio za "jedno od najtragičnijih poglavlja jugoslovenskih građanskih ratova devedesetih", a 11. jula 2015. tadašnji premijer Aleksandar Vučić je fizički napadnut na komemoraciji u Potočarima i umalo nije linčovan, iako je došao da se pokloni senima žrtava.

Evropski komesar za proširenje Johanes Han rekao je početkom ovog meseca da "nema mesta u EU za one koji negiraju genocid i sve druge presude međunarodnih sudova". Zahtev da Srbija prizna da se u Srebrenici dogodio genocid ugrađen je i u poslednji izveštaj Evropskog parlamenta o Srbiji.