Čitavu deceniju je na čelu Srpske pravoslavne crkve. Kaže da nikada nije bilo lako i da kao što ga 10 godina brine Kosovo, tako i danas boli što se Crna Gora odriče Srbije.
Pre tačno 10 godina, 23. januara 2010. godine tadašnji episkop niški postao je arhiepiskop pećki, mitropolit beogradski i patrijarh srpski Irinej.
Tada je izjavio: "Penjanje ka visini je teško, ali ostati na visini još teže jer visina izazviva munje i gromove i treba se odžati. Ali ponavljam reči apostola Pavla - sve mogu u Hristu Isusu koji mi moć daje."
Običaj je da patrijarh pri stupanju na presto iznose svoj program, a tada je Irinej rekao: Ja programa nemam, moj program je program naše svete Crkve."
Pošto je od mitropolita Amfilohija primio oznake dostojanstva – patrijaraško žezlo, panagiju Svetog Save i nisku medaljona sa likovima svih srpskih svetitelja, a na glavu stavio patrijašku kamilavku izjavio je da je on kao pojedinac slab i da očekuje da “zajedno krmanimo crkvom.”
“Imamo mnogo zadataka - prvi i najsvetiji je da kao crkva sačuvamo naše sveto mučeničko Kosovo. Jedna od najvažnijih obaveza je i da naš raseljjni narod sjedinomo , a ima ih na svim kontinentama. Crkva krepi , snaži i pomaže narod da se oučlva do dana današnjeg”, rekao je u svom prisupnom govoru.
Danas, deceniju kasnije kaže patrijarh, nije ništa lakše. Kosovo je i dalje bolna tačka, ali danas boli i Crna Gora.
Jedna uglednija ličnost je pre nekoliko dana izjavila - ostavite se priče da su Crnogorci Srbi. Ma, šta mogu biti drugo? Ko neće da bude Srbin neka traži svoje", rekao je patrijarh tokom svečanosti u Patrijaršiji povodom 10 godina na čelu SPC.
Istakao je da smo danas svedoci teškoća u odnosima sa Crnom Gorom, jer se Crna Gora odriče Srbije.
”Zaiskrila je iskra i srpski narod se pobunio. Traži svoje i to je normalno.”
”Teško je danas biti na visokom mestu, domaćin kuće, ali teško je biti i patrijarh. Istina, nikada nije bilo lako. Imamo problema i unutar crkve, ali i van – srpski narod se našao u teškom položaju. Međutim, snaga i moć nikada nije bila u jednom, već u Saboru kao najvećem crkvenom telu i Bogu. Duboko sam blagodaran državi koji otvara put Srbije prema svetu. Polako Srbija staje na svoje noge, pa se nadamo da će povratiti ono mesto koje joj pripada. Zahvalan sam vrhu države jer je puno uložio u obnovu i gradnju crkava, sveštenstvo je dobilo socijalno osiguranje, a u škole je uvedena veronauka. Odavno nije bio takav odnos države” , rekao je patrijarh u svom današnjem obraćanju i dodao:
"Duh sveti vodi crkvu, mi smo saradnici Božiji. Jedan General bez vojske je samac, patrijarh bez sveštenstva i naroda je samac, A sam čovek ne može ništa."
NIŠ MU U SRCU, SAGRADIO I OBNOVIO BROJNE CRKVE
Njegova Svetost Patrijarh srpski Irinej rođen je u selu Vidova, kod Čačka, 1930. Na krštenju je dobio ime Miroslav.
U rodnom selu završio je osnovnu školu, a potom gimnaziju u Čačku. Po završetku gimnazije upisao se i završio Bogosloviju u Prizrenu, a zatim i Bogoslovski fakultet u Beogradu. Po završenom fakultetu odlazi u vojsku.
Interesantno je da je sadašnji patrijarh, pre monaštva Miroslav Gavrilović, u trećem razredu gimnazije pobegao u manastir gde je proveo godinu dana, a onda na nagovor majke se ipak vratio da završi srednu školu.
Služio je i vojsku, i to 24 meseca, pun vojni rok.
Po povratku iz vojske ubrzo biva postavljen za suplenta (profesora) Prizrenske bogoslovije. Pre stupanja na dužnost profesora oktobra meseca 1959. godine u manastiru Rakovica, od strane Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Germana, prima monaški čin I dobija monaško ime Irinej.
Protojerej-stavrofor Milutin Timotijević, rektor Bogoslovije, koji je patrijarha Irineja upoznao još kao srednjoškolac u Prizrenu, kaže da se uvek trudio da svaku situaciju okrene na bolje radi opstanka srpskom naroda.
Istoga meseca na dan svete Petke, 27. oktobra 1959. godine, u crkvi Ružici na Kalemegdanu biva rukopoložen u čin jeromonaha.
Dok je kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji službovao biva upućen na postdiplomske studije u Atinu. 1969. godine biva postavljen za upravnika Monaške škole u manastiru Ostrog, odakle se pak vraća u Prizren i biva postavljen za rektora Prizrenske bogoslovije.
Sa te dužnosti 1974. izabran je za vikarnog episkopa Njegove Svetosti Patrijarha srpskog sa titulom Episkopa moravičkog. Godinu dana kasnije 1975. godine izabran je za Episkopa niškog.
To mu je, kaže najdraži period u životu.
"Saživeo sam se sa tim narodom, a i oni sa mnom. Bio sam 15 godina u Prizernu ,a onda i dve decenije u Nišu. Oni su vrlo slični. I danas mi je malo žao. Tamo sam našao sebe. Božiji plan je bio drugačiji", iskren je bio danas patrijarh koji je izjavio i da nije odmah želeo da prihvati mesto patrijarha.
Istoričar Miša Rakocija, jedan od sagovornika u dokumentarnom filmu o njegovoj svetosti, kaže da je zahvaljujući patrijarhu Irineju obnovljeno dosta crkava, da su pronađene brojne ikone, a posebno je veliki doprinos dao obnovi saborne crkve u Nišu koja je izgorela u požaru.
Povodom decenije na tronu Svetog Save danas je pored dokumentarnog filma o njegovom životnom putu. predstavljena i fotomonografija "Patrijarh srpski Irinej."
Fotomonografiju čini 10 tomova u kojima su prikazane aktivnosti poglavara SPC-a za svaku godinu posebno, izjavio je prota Stojadin Pavlović, direktor kancelarije i urednik tog kapitalnog dela, koga izdaju Patrijaršijski Upravni odbor i Službeni glasnik.
Fotografije i tekstovi govore o bogosluženjima patrijarha Irineja, njegovim predsedavanjima telima i organima SPC, prijemima na kojima je bio i koje je organizovao, između ostalog i za ljude iz kulturnog života i diplomatsko-konzularnih predstavništva u Beogradu.
