Srbija ima isti Indeks percepcije korupcije (CPI) kao i 2018. godine i nalazi se na 91. od 180 mesta, saopštila je organizacija Transparensi internešnel.
Od zemalja u regionu, Srbija je sa indeksom od 39 bolja od Severne Makedonije i Albanije koje imaju indeks 35 i Bosne i Hercegovine i tzv. Kosova, sa indeksom 36.
Bolje od Srbije rangirane su Hrvatska sa 47 indeksnih poena i Crna Gora sa 45.
Indeks percepcije korupcije rangira 180 zemalja i teritorija prema percepciji stepena korupcije u javnom sektoru, na osnovu 13 procena eksperata i anketa među rukovodiocima preduzeća.
Zemlje se ocenjuju ocenama od 0 do 100, pri čemu nula označava najviši nivo korupcije, a 100 najmanji.
Više od dve trećine zemalja sveta, među kojima mnoge spadaju među najnaprednije ekonomije, prema Indeksu percepcije korupcije, stagniraju ili pokazuju znake nazadovanja u naporima za borbu protiv korupcije, ističe Transparensi internešnel.
Više od dve trećina zemalja ostvarilo je rezultat ispod 50, a prosečna ocena je 43.
Prvo mesto na listi zauzimaju Danska i Novi Zeland sa 87 indeksnih poena, a prate ih Finska sa 86 i Singapur, Švedska i Švajcarska sa 85.
Na dnu liste su Somalija, Južni Sudan i Sirija sa 9, 12, odnosno 13 indeksnih poena.
Za zemlje iz G7 rezultat je niži nego prethodne godine - Kanada je smanjila CPI za 4 poena, Francuska i Velika Britanija za 3, a SAD za 2.
Nemačka i Japan su stagnirali, a Italija je napredovala za jedan poen.
Zemlje sa prosecnim indeksom 70 su one u kojima se sistematski primenjuju obimne kampanje finansijske regulacije, dok zemlje u kojima je taj proces mali ili nepostojeći imaju prosečan indeks od 34 ili 35 poena.
Od 2012. godine, CPI su značajno popravile samo 22 zemlje, među kojima su Estonija, Grčka i Gvajana, dok je 21 zemlja značajno nazadovala, uključujući Australiju, Kanadu i Nikaragvu.
Predsednik Transparensi internešnela Delija Fereira Rubio rekla je da nezadovoljstvo zbog korupcije vlasti i nedostatak poverenja u institucije govore o potrebi većeg političkog integriteta i da vlade moraju hitno da se pozabave uticajem velikih količina novca na politički sistem.
