Tri nedelje od imenovanja na mesto Specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu Miroslav Lajčak je obavio je telefonske razgovore sa svim liderima iz regiona o čemu je javnost obaveštavao preko svog Tvittera.
Ovakva ”tviter diplomatija”, koja je do sada bila karatkteristična za njegovog američkog kolegu Ričarda Grenela, može lako biti i jedina zajednička tačka evropskog i američkog pristupa kosovskom pitanju.
U Evropskoj službi za spoljne poslove inače naglašavaju da se novi Specijalni predstavnik EU u "prvim danima" svog mandata ”upoznaje sa situacijom”.
Sam Lajčak, istovremeno, u svakom svom Tviter obraćanju ne propušta priliku da napomene da je dijalog između Beograda i Prištine jedino onaj koji se vodi pod pokroviteljstvom EU.
Ovaj iskusni diplomata, sa dugim stažom u rešavanju problema upravo na Zapadnom Balkanu, zadužen je za obnavljanje dijaloga Beograda i Prištine i postizanje sveobuhvatnog sporazuma, ali i ”vraćanje” procesa u ruke EU.
Evropski anlitičari smatraju da je proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine "iskliznuo iz ruku EU" još tokom mandata bivše šefice EU diplomatije Federike Mogerini.
Navodi se da je Mogerini na krajnje netrasparentan način vodila dijalog i dovela do situacije da se više ne zna ni "o čemu se razgovaralo, niti šta je dogovoreno".
Nakon Federike Mogerini, na naizgled ”upražnjeno mesto” posrednika u dijalogu Beograda i Prištine dolaze SAD sa karakterističnim američkim pristupom ”brzog rešenja po gotovo svaku cenu”.
"Specijalni izaslanik Ričard Grenel je jasno stavio do znaja da želi da preuzme ovaj proces i da svom šefu američkom predsedniku Donaldu Trampu isporuči rezultat. Amerikanci ne brinu mnogo o sadržaju sporazuma i pristaće na gotovo sve oko čega se dve strane dogovora, a za njih su to Vučić i Tači", kaže analitičar Saveta za politiku demokratizacije Tobi Vogel.
Kako god, očigledno je da se SAD i EU, kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, razlikuju po pitanju vremena, formata i sadržaja. . . dakle, gotovo svega. Ono što se u SAD, i to ne samo u slučaju dijaloga Beograda i Prištine, vidi kao pragamtičnost, u EU se ocenjuje, mada ne glasno i ne tako eksplicitno, kao kratkovidost i prevashodno spostveni interes aktuelne administracije u Beloj kući.
Pored ispuštanja kormila dijaloga, EU očigledno brine i zbog američkog ”flertovanja” sa idejom o razgraničenju, koja je pokrenuta tokom mandata Federike Mogerini, ali i stopirana stavom Berlina.
Grenel napominje da se o razgraničenju ili zameni teritorija nikada nije razgovaralo u njegovom prisustvu, ali Brisel ne propušta da upozori da ni ta ideja, niti bilo koji drugi procesa koji se vodi van EU dijaloga Beograda i Prištine nema legitimitet.
Međutim, da bi ovakav stav EU imao težinu neophodno je da Brisel što pre ponudi ozbiljnu alternativu, a Evropa upravo tu vidi ulogu Miroslava Lajčka, koji ”iza sebe i onoga što stavi na sto” ima EU, UN, ali Nemačku i Francusku.
”Važno je da Lajčak što pre pokrene dijalog i pokaže svima da su i on i EU ozbiljni. Ako EU uspe da oformi kredibilan proces koji uključuje opipljivu dobrobit i za obe strane u dijalogu. I, ukoliko bi taj proces bio zasnovan na održivim i primenljivim principima, ne vidim kako bi Amerikanci mogli tome da se suprotstave ili da sabotiraju”, smatra Vogel.
Iako EU zvanično i dalje podržava, ali i ograničava, ulogu SAD kao ”partnera” u rešavanju kosovskog čvora, međusobne razlike su postale više nego očigledene na poslednjem primeru obaranja vlade na Kosovu.
Uprkos pozivima Nemačke i Francuske da se uzdrže od obaranja vlade u Prištini u trenutku pandemije COVID19, većina je glasala za opoziv Albina Kurtija, što Evropljani vide kao direktan uticaj SAD i njihovih saveznika na terenu.
Sudbina Kurtija je u američkim očima bila rešena onoga trenutka kada je odbio da povuče sve tarife na robu iz Centrane Srbije, čime je blokirao i njihov interes za brzim nastavkom dijaloga Beograda i Prištine.
Za razliku od vrlo određenog Vašingtona, koji ne prihvata bilo kakva uslovljavanja Prištine, Brisel je pozdravio odluku o suspenziji tarifa, ne ulazeći u analizu koliko je Kurtijeva odluka delimična.
U ovom trenutku i Brlisel i Vašington čekaju formiranje nove vlade u Prištini, kako bi se stekli uslovi za nastavak dijaloga.
I dok u Vašingtonu očekuju brzo intenziviranje dijaloga, u Briselu naglašavaju da način na koji će se proces nastaviti zavisi isključivo od Beograda i Prištine.
U Savetu za demokratizaciju politike iz Berlina ocenjuju da je "na Srbiji i Kosovu da se zapitaju šta je u njihovom dugoročnom nacionalnom interesu, a ne u kratkoročnom interesu pojedinih lidera", ne precizirajući da li se misli pre svega na predsednika SAD.
Brz nastavak dijaloga, prema rečima Tobija Vogela, jeste moguć ako se na Kosovu formira legitimna vlast koja će imati podršku da nastavi razgovore i radi na dogovoru sa Beogradom.
”Brz nastavak je moguć, ali svako ko misli da možemo da nađemo sveobuhvatno, primenljivo i legitimno rešenje ovog pitanja u samo nekoliko nedelja ili meseci je u zabludi. Sporazum koji EU želi da vidi mora da bude sveobuhvatan, a ne okvirni dogovor zasnovan na opštim principima”, ocejuje Tobi Vogel.
Naglašavajući da ”ništa nije dogovoreno dok sve nije dogovovoreno”, Vogel podvlači da se prilikom postizanja konačnog sporazuma Beograda i Prištine mora vratiti i nekoliko koraka unazad, kako bi se potvrdili i detalji ranije postignutih dogovora iz Briselskog sporazuma od koji se neki ni ne primenjuju ili su delimično implementirani.
