Ambasada Kine u Beogradu je bila vidno obeležena kao objekat od diplomatskog značaja, ali je ipak pogođena sa tri NATO projektila
Zvanična poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji, dešava se na godišnjicu NATO bombardovanja kineske ambasade u Beogradu, kada su poginula tri kineska novinara, a povređeno njih 20, koji su se zatekli u zgradi.
Ambasada, koja je bila vidno obeležena kao objekat od diplomatskog značaja, pogođena je sa tri projektila. Prema svedočenju preživelih, ta majska noć bila je zastrašujuća - ambasada u plamenu, osoblje prekriveno krvlju i prašinom iskakalo je kroz prozore.
Kulturni ataše ambasade vezao je zavese jednu za drugu da bi se spustio kroz prozor sa prvog sprata i tako, povređen i krvavih ruku, uspeo je da napusti zgradu, kad se onesvestio.
Mladi bračni par, novinari Hsu Singhu (31) i Žu Jing (27), stradali su u eksploziji bombe koja je pogodila deo ambasade u kom su spavali. Radili su za dnevnu novinu Guanmin (Prosvetljenje) - zvanični list Komunističke partije. Uz njih, u ambasadi je bio i novinar agencije "Sinhua" Šao Junhuan, koji je takođe nastradao.
Bombardovanje je pokrenulo razne spekulacije, a nije manjkalo pitanja bez odgovora - nedostajali su delovi slagalice koji su sastavljani kako bi se razvila teorija o velikoj zaveri i došlo do odgovora zašto je bombardovana ambasada.
Dok su se SAD i NATO od starta držale objašnjenja da je u pitanju nesrećni slučaj, Kina je imala drugačiji narativ – njihov predstavnik u UN proglasio je ovo "ratnim zločinom" i "varvarskim činom".
Portparol NATO Džejmi Šej, uz izvinjenje, tvrdio je da su borbeni avioni pogodili pogrešnu zgradu i da strana ambasada kao meta nije bila deo NATO plana. Mesec i nešto više dana kasnije stiglo je detaljnije objašnjenje, niz grešaka je doveo do toga da kinesku ambasadu pogodi pet bombi navođenih dži-pi-esom. Jedna je prošla kroz krov ambasadorove rezidencije pored glavne zgrade ali nije eksplodirala, najverovatnije mu tako spasivši život.
Prava meta, rekli su zvaničnici, bilo je sedište Savezne direkcije za promet roba posebne namene (SDPR) - državne agencije koja se bavila uvozom i izvozom vojnog naoružanja i opreme. Siva poslovna zgrada je danas i dalje na istom mestu - stotinak metara od nekadašnje ambasade.
Obaveštajna služba u Americi pravdala se da je koristila lošu mapu.
"Jedan od naših aviona napao je pogrešnu metu, zato što su uputstva za bombardovanje bila zasnovana na zastareloj mapi", rekao je američki sekretar za odbranu Vilijam Koen dva dana posle bombardovanja.
On je govorio o mapi američke vlade koja izgleda nije pokazivala pravu lokaciju kineske ambasade, niti Savezne direkcije za promet roba posebne namene.
Svi američki obaveštajci imali su informaciju da se zgrada SDPR-a nalazi u Bulevaru umetnosti 2. Upotrebljena je osnovna vojna navigaciona tehnika za približno izračunavanje koordinata zgrade. Ta tehnika bila je toliko neprecizna, izjavio je kasnije direktor CIA Džordž Tenet, da nije smela biti korišćena za biranje meta za napad iz vazduha.
Isplata odštete
SAD su 16. decembra 1999. godine pristale da plate Kini 28 miliona dolara kompenzacije za uništavanje ambasade Beogradu, dok se Kina, zauzvrat, složila da SAD plati 2,87 miliona dolara za štete nanete diplomatskim zgradama tokom bučnih demonstracija koje su izbile širom Kine, na poziv vlade, kao odgovor na bombardovanje.
(Mondo.rs)
