NAJMLAĐA MAJKA U SRBIJI IMALA 13 GODINA! Maloletničke trudnoće i abortusi problem koji se (ne) rešava - ko je nadležan?

Maloletničke trudnoće i broj abortusa koji su obavljeni pre navršene 18. godine u Srbiji predstavljaju zabrinjavajuće podatke, a jedan od osnovnih problema su nedostatak edukacije o ovoj temi. Posebno je alarmantan podatak da je najmlađa trudnica imala samo 13 godina, da se u određenim sredinama to smatra "delom kulture" i pravda uobičajenim, kao i da je granica za stupanje u seksualne odnose spuštena sa 15 na samo 11 godina.

Statistika (ni)je ohrabrujuća

U periodu 2013-2022. godine broj trudnoća kod devojčica mlađih od 18. godina je u padu.
Ista putanja pada uočena je i kod onih koje su se opredelile da zadrže bebu, pa je stopa maloletničkih porođaja smanjena sa 18/1000 porođaja u 2012. na 9/1000 porođaja u 2022. godini). Istovremeno se u navedenom periodu na 1.000 prekida trudnoće u proseku beleži 12 prekida trudnoće kod maloletnica.

Kada su u pitanju maloletničke trudnoće, često se dešava da se mlade devojke opredele za abortus kada saznaju da su trudne. Problem može da nastane kada se trudnoća ne dijagnostikuje na vreme, upravo zbog neredovnih ciklusa u prvim godinama puberteta, te da za prekid iste bude kasno. Dozvoljeni rok za prekid trudnoće po zakonu obuhvata period do 10. nedelje gestacije.

Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće abortus na zahtev pacijentkinje može se uraditi do navršene desete nedelje trudnoće, nakon toga odluku o prekidu trudnoće donosi konzilijum lekara ili etička komisija, ukoliko je reč o poodmakloj trudnoći.
Prema istom zakonu, lica mlađeg od 16 godina i lica potpuno lišenog poslovne sposobnosti, potrebna je i pismena saglasnost roditelja, odnosno staraoca, a u slučaju da to ne može da se učini, zbog njihove odsutnosti ili sprečenosti potrebno je pribaviti saglasnost nadležnog organa starateljstva.

Kako je za MONDO rekla ginekolog Milica F., koja radni na jednoj beogradskoj privatnoj klinici, kakva god statistika bila, dokle god postoji makar 1 posto maloletničkih trudnoća u Srbiji, "u problemu smo". 

"Srbiji nedostaje seksualno obrazovanje u školama, to pod broj jedan. Potom savetovališta za mlade, jače kampanje i kroz medije i kroz društvene mreže. Da, ako treba, idemo i od sela do sela, nehigijenskih naselja, svuda...imala sam situacije da mi na prve preglede devojke dolaze u kasnim dvadesetim, a uveliko su seksualno aktivne. Dokle god postoji grupa, makar i najmanja, devojčica, devojaka, žena, koje nisu upoznate sa seksualnim obrazovanjem i preventivnim pregledima, to je problem, koliko god se pojavljivala statistika koja "ohrabruje"", rekla nam je ona.

Majka sa 13 godina

Srbija još pamti slučaj iz 2017. godine, zbog kog je javnost zanemela, kada je trinaestogodišnja devojčica primljena u GAK "Narodni front" u 38. nedelji trudnoće. Ona je tada došla u pratnji roditelja I, kako su preneli zaposleni na klinici, bila je jako uplašena. Otac deteta u tom trenutku imao je 15 godina. Zabrinjavajuće su, tvrde stručnjaci, predrasude koje su utemeljile verovanja da je "normalno i prihvatljivo rano stupanje u seksualne odnose odnosno zasnivanje porodice u okviru određenih grupa naroda". Takvi stereotipi su vezani za romsku populaciju, kao i porodice iz nerazvijenih delova zemlje.

"Opasno je kada se kršenje zakona pravda još opasnijom frazom - to je normalno u toj sredini. Prinudan brak ili trudnoća devojčice od 12,13, 15... ne može i ne sme da se posmatra kao nešto što je "normalno". Sramota je da se u 21. veku smatra da je prihvatljivo da, recimo, devojčica od 13-14 godina "sama" bira da bude u (van)bračnoj zajednici i da ima dete", rekao nam je u ranijem razgovoru Strahinja, član tima Centra za integraciju mladih.

Spušten prag stupanja u seksualne odnose

Ukupno 16,9 odsto anketiranih učenika i učenica prvog razreda srednjih škola u Srbiji izjavilo je da je već stupilo u seksualne odnose, čak 22,6 odsto njih navelo je da je nevinost izgubilo sa 11 godina, pa čak i manje.

Ovo su pokazali rezultati istraživanja ponašanja u vezi sa zdravljem dece školskog uzrasta u Srbiji 2022. godine koje je sproveo i pre nekoliko dana objavio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO), Ministarstvom zdravlja i Ministarstvom prosvete.

"Kada je reč o seksualnoj aktivnosti učenika i učenica prvog razreda srednje škole, njih 16 odsto je izjavilo da je stupilo u seksualne odnose - 30,1 odsto dečaka u odnosu na 7,7 odsto devojčica. Takođe, učestalost učenika koji pohađaju gimnaziju, a koji su imali seksualni odnos bila je manja u odnosu na celu ispitivanu populaciju učenika prvog razreda srednje škole (12,2 odsto učenika gimnazije u odnosu na 16,9 odsto ukupne populacije)", navodi se u istraživanju.

Najveći broj učenika i učenica prvog razreda srednje škole - 41,3 odsto je, kako se navodi u istraživanju, prvi seksualni odnos imalo u 15. godini, a 14,5 odsto je nevinost izgubilo sa 14 godina, 4,7 odsto sa 13, tri odsto sa 12 godina, a 22,6 odsto je imalo 11 ili manje godina.

Na pitanje da li su koristili kondom pri poslednjem seksualnom odnosu, nešto manje od dve trećine (64,5 odsto) učenika i učenica je odgovorilo potvrdno, 24,7 odsto je odgovorilo da nije, a zabrinjavajuće je da je čak 10,8 odsto odgovorilo da ne zna.

Većina ispitivanih učenica (73,7 odsto) nije koristila pilule za kontracepciju pri poslednjem seksualnom odnosu, ali ima i 13,2 odsto srednjoškolki koje je prijavilo da pililu koristi.

(Mondo.rs)