Direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije Milica Delević očekuje da krajem godine dobijemo status kandidata, a nada se da će za pet godina Srbija biti u jeku pregovora za članstvo u EU.
Delević je u intervjuu Tanjugu, pred prvi Forum Srbija - EU, u petak, 9. septembra, u Beogradu, izjavila i da veruje da će Evropska komisija uvažiti reforme koje uvodimo s izvesnim zakašnjenjem.
Ona je objasnila da to znači da će Evropska komisija kod utvrđivanja mišljenja, koje se očekuje polovinom oktobra, uzeti u obzir i zakone koji, iako predviđeni Akcionim planom Vlade, još nisu usvojeni.
Ti zakoni će, naime, potvrdila je Delević, biti doneti u skladu sa dinamikom koju je Srbija ranije najavila Komisiji.
To nije proces, dodala je ona, koji će iznenaditi Evropsku Komisiju i to nisu zakoni koje nismo najavili za to vreme.
"Sve smo radili obaveštavajući EK i verujem da ako ste držali reč i ranije, sada kada za kratak vremenski period najavite nove događaje, ima smisla da se ta vaša reč prihvati", ocenila je Delević.
Ona je podsetila da je još ostalo da se donesu zakon o krivičnom i zakon o parničnom postupku, zatim zakon o železnici, koji je kako je rekla, usvojen na sednici Vlade pre dve nadelje, ali i dva imovinska zakona, o restituiji i javnoj svojini, koji će se, kako se očekuje, pred vladom naći ove nedelje.
"Nedostaje još i zakon o racionaloj upotrebi energije, a i on je spreman. Čekali smo konačne komentare sekretarijata Energetske zajednice, a čim stignu, verujem, i s tim zakonom će se ući u proceduru", dodala je Delević, ističući da je Evropskoj komisiji prošle nedelje poslata dopuna za sve što je u međuvremenu urađeno.
Delević je dodala i da očekuje da se svi ti zakoni nađu pred polanicima već na prvoj sednici koja bi trebalo da bude zakanana sredinom septembra.
Upitana postoji li mogućnost da Srbija dobije i datum za početak pregovora ove godine, Delević je istakla da najpre treba sačekati mišljenje EK o napretku, ali je i da Komisija "radi u određenoj političkoj klimi svesna potrebe da predlaže nešto za šta će postojati podrška u Savetu (ministara EU)".
Na pitanje da li stavove koje je nemačka kancelarka Angela Merkel iznela u Beogradu deli i čitava Unija, Delavić je ocenila da je to zapravo bila nešto tvrđa verzija "onoga što smo imali prilike i ranije da čujemo od drugih članica".
Obrazloživši da među članicam EU postoje razlike u pogledu toga da li Kosovo smatraju državom ili ne, Delević je rekla da se svi, ipak, slažu oko toga da "region kao celina treba da učestvuje u regionalnoj saradnji i procesu integracija".
"Svakako da mišljenje Nemačke ima veliku specifičnu težinu i da može obojiti političku klimu u kojoj će se razmatrati preporuka za koju se nadam da će biti pozitivna u pogledu stičanja statusa kandidata. Ali, imamo još neko vreme da pokušamo da prevaziđemo razlike, vodeći se bar donekle traženjem rešenja koja će očuvati naše interese", rekla je ona.
Delevićeva, koja će biti jedan od moderatora na Forumu Srbija - EU u Beogradu, gde će se okupiti visoki evropski i regionalni zvaničnici, ističe da je najavljeno učesće predsednika Evropskog Saveta Hermana Van Rompeja velika cašt za nas.
"Za nas je zaista izuzetno važna poruka podrške, ali i trenutak u kojem Rompej dolazi u Srbiju. Takve posete uvek tumačim i kao podršku za ono što je učinjeno i za to da se taj rad nastavi", rekla je Delević.
Sumirajući šta se za deset godina integracija promenilo u Srbiji, Delević je odgovorila da je promena velika, ali i da "smo ponekad želeli da idemo brže".
"To ne sme da nas dovede u situaciju da zaboravimo koliko se toga promenilo za samo tri godine, na primer, od 2008. kada su zakoni jako sporo prolazili kroz Skupštinu, a poslanici pričali i pričali sve dok ih neko ne iznese iz sale".
Delević je podsetila da je Srbija u poslednjih deset godina formirala nezavisna regulatorna tela, uvela rasprave i javna slušanja u Parlament, regulisala kontrolu države pomoći, donela nove sistemske zakone u oblastima infrastrukture, energetike, poljoprivrede...
"Za pet godina Srbiju vidim u jeku pregovora za članstvo, ali, još važnije, kao stabilniju, uređeniju i predvidljiviju državu, što je i osnovni razlog zašto su građani želili da se tim putem krene", kaže Delević.
(Tanjug)
Ona je objasnila da to znači da će Evropska komisija kod utvrđivanja mišljenja, koje se očekuje polovinom oktobra, uzeti u obzir i zakone koji, iako predviđeni Akcionim planom Vlade, još nisu usvojeni.
Ti zakoni će, naime, potvrdila je Delević, biti doneti u skladu sa dinamikom koju je Srbija ranije najavila Komisiji.
To nije proces, dodala je ona, koji će iznenaditi Evropsku Komisiju i to nisu zakoni koje nismo najavili za to vreme.
"Sve smo radili obaveštavajući EK i verujem da ako ste držali reč i ranije, sada kada za kratak vremenski period najavite nove događaje, ima smisla da se ta vaša reč prihvati", ocenila je Delević.
Ona je podsetila da je još ostalo da se donesu zakon o krivičnom i zakon o parničnom postupku, zatim zakon o železnici, koji je kako je rekla, usvojen na sednici Vlade pre dve nadelje, ali i dva imovinska zakona, o restituiji i javnoj svojini, koji će se, kako se očekuje, pred vladom naći ove nedelje.
"Nedostaje još i zakon o racionaloj upotrebi energije, a i on je spreman. Čekali smo konačne komentare sekretarijata Energetske zajednice, a čim stignu, verujem, i s tim zakonom će se ući u proceduru", dodala je Delević, ističući da je Evropskoj komisiji prošle nedelje poslata dopuna za sve što je u međuvremenu urađeno.
Delević je dodala i da očekuje da se svi ti zakoni nađu pred polanicima već na prvoj sednici koja bi trebalo da bude zakanana sredinom septembra.
Upitana postoji li mogućnost da Srbija dobije i datum za početak pregovora ove godine, Delević je istakla da najpre treba sačekati mišljenje EK o napretku, ali je i da Komisija "radi u određenoj političkoj klimi svesna potrebe da predlaže nešto za šta će postojati podrška u Savetu (ministara EU)".
Na pitanje da li stavove koje je nemačka kancelarka Angela Merkel iznela u Beogradu deli i čitava Unija, Delavić je ocenila da je to zapravo bila nešto tvrđa verzija "onoga što smo imali prilike i ranije da čujemo od drugih članica".
Obrazloživši da među članicam EU postoje razlike u pogledu toga da li Kosovo smatraju državom ili ne, Delević je rekla da se svi, ipak, slažu oko toga da "region kao celina treba da učestvuje u regionalnoj saradnji i procesu integracija".
"Svakako da mišljenje Nemačke ima veliku specifičnu težinu i da može obojiti političku klimu u kojoj će se razmatrati preporuka za koju se nadam da će biti pozitivna u pogledu stičanja statusa kandidata. Ali, imamo još neko vreme da pokušamo da prevaziđemo razlike, vodeći se bar donekle traženjem rešenja koja će očuvati naše interese", rekla je ona.
Delevićeva, koja će biti jedan od moderatora na Forumu Srbija - EU u Beogradu, gde će se okupiti visoki evropski i regionalni zvaničnici, ističe da je najavljeno učesće predsednika Evropskog Saveta Hermana Van Rompeja velika cašt za nas.
"Za nas je zaista izuzetno važna poruka podrške, ali i trenutak u kojem Rompej dolazi u Srbiju. Takve posete uvek tumačim i kao podršku za ono što je učinjeno i za to da se taj rad nastavi", rekla je Delević.
Sumirajući šta se za deset godina integracija promenilo u Srbiji, Delević je odgovorila da je promena velika, ali i da "smo ponekad želeli da idemo brže".
"To ne sme da nas dovede u situaciju da zaboravimo koliko se toga promenilo za samo tri godine, na primer, od 2008. kada su zakoni jako sporo prolazili kroz Skupštinu, a poslanici pričali i pričali sve dok ih neko ne iznese iz sale".
Delević je podsetila da je Srbija u poslednjih deset godina formirala nezavisna regulatorna tela, uvela rasprave i javna slušanja u Parlament, regulisala kontrolu države pomoći, donela nove sistemske zakone u oblastima infrastrukture, energetike, poljoprivrede...
"Za pet godina Srbiju vidim u jeku pregovora za članstvo, ali, još važnije, kao stabilniju, uređeniju i predvidljiviju državu, što je i osnovni razlog zašto su građani želili da se tim putem krene", kaže Delević.
(Tanjug)
