Tužilac Brus Makfarlan uložio je danas žalbu na presudu kojom je Tribunal u Hagu osudio Vojislava Šešelja na 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda.
Tužilac traži da se kazna Šešelju produži na tri godine zatvora.
Mekfarlan koji nije zaposlen u tužilaštvu Tribunala, već je tužilac kao "prijatelj suda" (amicus curiae) - u žalbi je ocenio da je kazna koju je Šešelju 31. oktobra izreklo prvostepeno veće suda "neprimerena".
Kanadski tužilac kao osnovu za žalbu naveo je i to što će Šešelj kaznu izdržavati istovremeno sa zatvorskom kaznom od 15 meseci koja mu je ranije izrečena u prvom postupku zbog nepoštovanja suda.
Mekfarlan je u žalbi naznačio da je Šešelj već izdržao prvu kaznu, te tako drugu kaznu ne može izdržavati istovremeno sa njom.
Tribunal do sada nije zvanično protumačio da li su kazne zbog nepoštovanja suda Šešelju već uračunate u vreme koje je od februara 2003. proveo u pritvoru Tribunala.
Predstavnica Suda Nerma Jelačić je ranije izjavila da će to zavisiti od presude koju će Tribunal izreći Šešelju na kraju glavnog postupka.
Taj postupak se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Završne reči na tom suđenju zakazane su za 5. mart.
O žalbi tužioca Mekfarlana, odlučiće Apelaciono veće Tribunala.
Tribunal je Šešelja krajem oktobra osudio na 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, zbog objavljivanja, uprkos sudskoj zabrani, informacija o identitetu zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine.
U vreme objavljivanja knjige, Šešelj je, prema presudi, bio svestan da su svedoci bili zaštićeni i da je znao da "njihov identitet ne može jednostavno otkriti kako mu se hoće".
Šešelj je proletos po treći put optužen za nepoštovanje suda jer sa svoje internet stranice nije uklonio knjige i podatke o svedocima.
O navodima proširene optužnice, prošle nedelje je odbio da se izjasni, posle čega je u spis, u skladu s pravilima suda, uvedeno da je izjavio da nije kriv.
Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah po objavljenu optužnice. Suđenje je počelo novembru 2007, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu.
(Beta)
Mekfarlan koji nije zaposlen u tužilaštvu Tribunala, već je tužilac kao "prijatelj suda" (amicus curiae) - u žalbi je ocenio da je kazna koju je Šešelju 31. oktobra izreklo prvostepeno veće suda "neprimerena".
Kanadski tužilac kao osnovu za žalbu naveo je i to što će Šešelj kaznu izdržavati istovremeno sa zatvorskom kaznom od 15 meseci koja mu je ranije izrečena u prvom postupku zbog nepoštovanja suda.
Mekfarlan je u žalbi naznačio da je Šešelj već izdržao prvu kaznu, te tako drugu kaznu ne može izdržavati istovremeno sa njom.
Tribunal do sada nije zvanično protumačio da li su kazne zbog nepoštovanja suda Šešelju već uračunate u vreme koje je od februara 2003. proveo u pritvoru Tribunala.
Predstavnica Suda Nerma Jelačić je ranije izjavila da će to zavisiti od presude koju će Tribunal izreći Šešelju na kraju glavnog postupka.
Taj postupak se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Završne reči na tom suđenju zakazane su za 5. mart.
O žalbi tužioca Mekfarlana, odlučiće Apelaciono veće Tribunala.
Tribunal je Šešelja krajem oktobra osudio na 18 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, zbog objavljivanja, uprkos sudskoj zabrani, informacija o identitetu zaštićenih svedoka iz glavnog procesa koji se protiv njega vodi po optužnici za ratne zločine.
U vreme objavljivanja knjige, Šešelj je, prema presudi, bio svestan da su svedoci bili zaštićeni i da je znao da "njihov identitet ne može jednostavno otkriti kako mu se hoće".
Šešelj je proletos po treći put optužen za nepoštovanje suda jer sa svoje internet stranice nije uklonio knjige i podatke o svedocima.
O navodima proširene optužnice, prošle nedelje je odbio da se izjasni, posle čega je u spis, u skladu s pravilima suda, uvedeno da je izjavio da nije kriv.
Šešelj je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoljno predao odmah po objavljenu optužnice. Suđenje je počelo novembru 2007, posle jednog neuspelog pokušaja i Šešeljevog štrajka glađu.
(Beta)
