Prvi svedok odbrane Franka Simatovića-Frenkija, Dejan Lučić tvrdio je danas pred Haškim tribunalom da je u proleće 1993. on prvi put odveo Danijela Snedena zvanog Kapetan Dragan u Kninsku krajinu.
Simatović, tada visoki zvaničnik Službe državne bezbednosti Srbije, optužen je za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH, 1991-95.
Prema optužnici, Simatović je, zajedno sa prvooptuženim Jovicom Stanišićem, imao kontrolu nad srpskim paravojskama, uključujući i onu pod komandom Kapetana Dragana, koje su delovale i počinile zločine na hrvatskim i bosanskim ratištima.
Stanišić danas nije bio u sudnici zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, a kako je u sudnici rekao sudija Alfons Ori neće biti u stanju da prisustvuje procesu do kraja nedelje.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš rekao je da je on prebačen u pritvorsku bolnicu.
Svedok Lučić, koga je Simatovićeva odbrana predstavila kao beogradskog "novinara i geopolitičara", sugerisao je da SDB Srbije nije imala ništa sa dolaskom Kapetana Dragana, koga je nazivao i Danijelom Snedenom, u Srbiju, a zatim i u Kninsku krajinu.
Lučić je ispričao da mu je 1990, kada je bio predsednik beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove, Sneden bio "saradnik".
Kako je rekao, pokušavali su da preko Snedena, koji je dugo živeo u Australiji, uspostave kontakte sa političarima u SAD i traže pomoć za rušenje socijalističkog režima u Beogradu.
"Početkom 1991, Sneden je po mom nalogu putovao u SAD kako bi ostvario direktnu komunikaciju sa kongresmenom iz Teksasa Čarslom Vilsonom kojji je već učestvovao u akcijama promene komunističkih režima", rekao je Lučić.
Dodao je i da je Sneden išao u SAD i da "nabavi avione za JAT".
U Americi, Sneden je tražio i političku i finansijsku podršku za novu stranku koju je Lučić želeo da formira sa njim, te svojim saradnicima Aleksandrom Pavićem i Milošem Pricom, a koju su nameravali da nazovu Srpska demokratska unija.
Kada se vratio u Beograd, Sneden je Lučića izvestio i da nije uspeo da stupi u kontakt sa Vilsonom, ali da se "nada da će uspeti drugi put".
Simatovićev branilac je svedokove tvrdnje podupirao čitajući izvode iz zapisnika SDB o praćenju i prisluškivanju Lučića, Snedena i ostalih.
Upitan da li je tada znao da ga SDB Srbije vodi kao unutrašnjeg neprijatelja, Lučić je odgovorio odrečno.
U proleće 1991, Lučić, koji je u međuvremenu "napustio SPO", kako je izjavio, odveo je Snedena u Obrovac, pošto su ga srpski iseljenici iz Knina u SAD "zamolili da nešto uradi da se ne ponovi genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata".
"Ja sam imao u vidu Kapetana Dragana, pošto je on prošao kroz englesku obuku u Australiji. Rekao sam Kapetanu Draganu da bi bilo dobro da nauči Srbe u Kninu kako se boriti, a ne poginuti. Ja i Pavić smo odveli Kapetana Dragana u Benkovac i upoznali ga sa predsednikom opštine Zečevićem. Zatim smo otišli u Knin kod Milana Martića, načelnika SUP, i oni su se upoznali", posvedočio je Lučić.
Iz službenih beleški SDB Srbije, advokat Bakrač je zatim citirao da je Sneden 23. marta 1991, posle prvog boravka u Kninu, telefonirao Brani Crnčeviću, predsedniku Matice iseljenika u nameri da - kako se "osnovano sumnjalo" - organizuje naoružavanje krajiških Srba.
Lučić je to potvrdio rečima da je Crnčević tada bio "izbeglička majka" i da je "često pio viski sa Slobodanom Miloševićem i uspevao da nametne mišljenja i neka rešenja".
Svedok je potvrdio i da je Sneden o naoružavanju razgovarao sa Srbislavom Milovanovom, tadašnjim poslanikom SPO, što je takođe bilo navedeno u zapisnicima SDB Srbije.
Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, početkom 2003, Kapetan Dragan je rekao da ga je upravo Milovanov pitao želi li da stupi u kontakt sa Simatovićem i Stanišićem.
Prema službenim zabeleškama SDB Srbije koje je danas citirao Simatovićev branilac Bakrač, Sneden je u jednom telefonskom razgovoru, krajem marta 1991, izrazio razočarenje zbog svog neuspeha.
"Pokušao sam da nešto organizujem, ali ne vredi, jer u Srbiji izgleda nema nikog spremnog za to. Idem u Afriku", citirao je branilac Snedenove reči.
Lučić je kazao da je Sneden i njemu "preneo razočaranje" zato što nije uspeo da "stvori drugu stranu mosta ka Martiću", iako je pokušao "preko Matice iseljenika, preko Nikole Šainovića, preko Milovanova i SPO, preko Klare Mandić".
Upitan kako je onda Sneden kasnije otišao u Kninsku krajinu i postao Kapetan Dragan, Lučić je odgovorio da "ne zna i da može da pretpostavi".
"Rekao mi je da je 'uhvatio vetar u leđa'. Ja sam mislio da je to vetar jevrejskog lobija preko Klare Mandić", rekao je svedok.
Kapetan Dragan zatim je "u Srbiji postao popularniji od Patrijarha Pavla i Slobodana Miloševića", izjavio je Lučić, tvrdeći da Knindže, specijalna jedinica krajiške Teritorijalne odbrane koju je stvorio Sneden "nije imala toliko vojni, koliko moralni značaj".
Haški tribunal odlučio je danas da pusti Simatovića na privremenu slobodu tokom novogodišnjih praznika.
Simatović će na slobodu biti pušten 16. decembra, a u sudski pritvor će morati da se vrati 5. januara.
Stanišić je, takođe, zatražio od Tribunala da ga pusti na privremenu slobodu, ali javna odluka o tom zahtevu još nije doneta.
Simatović i Stanišić su, od početka suđenja u junu 2009. godine, više puta puštani na privremenu slobodu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su se izjasnila da nisu krivi.
(agencije/MONDO)
Prema optužnici, Simatović je, zajedno sa prvooptuženim Jovicom Stanišićem, imao kontrolu nad srpskim paravojskama, uključujući i onu pod komandom Kapetana Dragana, koje su delovale i počinile zločine na hrvatskim i bosanskim ratištima.
Stanišić danas nije bio u sudnici zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, a kako je u sudnici rekao sudija Alfons Ori neće biti u stanju da prisustvuje procesu do kraja nedelje.
Stanišićev branilac Vejn Džordaš rekao je da je on prebačen u pritvorsku bolnicu.
Svedok Lučić, koga je Simatovićeva odbrana predstavila kao beogradskog "novinara i geopolitičara", sugerisao je da SDB Srbije nije imala ništa sa dolaskom Kapetana Dragana, koga je nazivao i Danijelom Snedenom, u Srbiju, a zatim i u Kninsku krajinu.
Lučić je ispričao da mu je 1990, kada je bio predsednik beogradskog odbora Srpskog pokreta obnove, Sneden bio "saradnik".
Kako je rekao, pokušavali su da preko Snedena, koji je dugo živeo u Australiji, uspostave kontakte sa političarima u SAD i traže pomoć za rušenje socijalističkog režima u Beogradu.
"Početkom 1991, Sneden je po mom nalogu putovao u SAD kako bi ostvario direktnu komunikaciju sa kongresmenom iz Teksasa Čarslom Vilsonom kojji je već učestvovao u akcijama promene komunističkih režima", rekao je Lučić.
Dodao je i da je Sneden išao u SAD i da "nabavi avione za JAT".
U Americi, Sneden je tražio i političku i finansijsku podršku za novu stranku koju je Lučić želeo da formira sa njim, te svojim saradnicima Aleksandrom Pavićem i Milošem Pricom, a koju su nameravali da nazovu Srpska demokratska unija.
Kada se vratio u Beograd, Sneden je Lučića izvestio i da nije uspeo da stupi u kontakt sa Vilsonom, ali da se "nada da će uspeti drugi put".
Simatovićev branilac je svedokove tvrdnje podupirao čitajući izvode iz zapisnika SDB o praćenju i prisluškivanju Lučića, Snedena i ostalih.
Upitan da li je tada znao da ga SDB Srbije vodi kao unutrašnjeg neprijatelja, Lučić je odgovorio odrečno.
U proleće 1991, Lučić, koji je u međuvremenu "napustio SPO", kako je izjavio, odveo je Snedena u Obrovac, pošto su ga srpski iseljenici iz Knina u SAD "zamolili da nešto uradi da se ne ponovi genocid nad Srbima iz Drugog svetskog rata".
"Ja sam imao u vidu Kapetana Dragana, pošto je on prošao kroz englesku obuku u Australiji. Rekao sam Kapetanu Draganu da bi bilo dobro da nauči Srbe u Kninu kako se boriti, a ne poginuti. Ja i Pavić smo odveli Kapetana Dragana u Benkovac i upoznali ga sa predsednikom opštine Zečevićem. Zatim smo otišli u Knin kod Milana Martića, načelnika SUP, i oni su se upoznali", posvedočio je Lučić.
Iz službenih beleški SDB Srbije, advokat Bakrač je zatim citirao da je Sneden 23. marta 1991, posle prvog boravka u Kninu, telefonirao Brani Crnčeviću, predsedniku Matice iseljenika u nameri da - kako se "osnovano sumnjalo" - organizuje naoružavanje krajiških Srba.
Lučić je to potvrdio rečima da je Crnčević tada bio "izbeglička majka" i da je "često pio viski sa Slobodanom Miloševićem i uspevao da nametne mišljenja i neka rešenja".
Svedok je potvrdio i da je Sneden o naoružavanju razgovarao sa Srbislavom Milovanovom, tadašnjim poslanikom SPO, što je takođe bilo navedeno u zapisnicima SDB Srbije.
Svedočeći na suđenju Slobodanu Miloševiću, početkom 2003, Kapetan Dragan je rekao da ga je upravo Milovanov pitao želi li da stupi u kontakt sa Simatovićem i Stanišićem.
Prema službenim zabeleškama SDB Srbije koje je danas citirao Simatovićev branilac Bakrač, Sneden je u jednom telefonskom razgovoru, krajem marta 1991, izrazio razočarenje zbog svog neuspeha.
"Pokušao sam da nešto organizujem, ali ne vredi, jer u Srbiji izgleda nema nikog spremnog za to. Idem u Afriku", citirao je branilac Snedenove reči.
Lučić je kazao da je Sneden i njemu "preneo razočaranje" zato što nije uspeo da "stvori drugu stranu mosta ka Martiću", iako je pokušao "preko Matice iseljenika, preko Nikole Šainovića, preko Milovanova i SPO, preko Klare Mandić".
Upitan kako je onda Sneden kasnije otišao u Kninsku krajinu i postao Kapetan Dragan, Lučić je odgovorio da "ne zna i da može da pretpostavi".
"Rekao mi je da je 'uhvatio vetar u leđa'. Ja sam mislio da je to vetar jevrejskog lobija preko Klare Mandić", rekao je svedok.
Kapetan Dragan zatim je "u Srbiji postao popularniji od Patrijarha Pavla i Slobodana Miloševića", izjavio je Lučić, tvrdeći da Knindže, specijalna jedinica krajiške Teritorijalne odbrane koju je stvorio Sneden "nije imala toliko vojni, koliko moralni značaj".
Haški tribunal odlučio je danas da pusti Simatovića na privremenu slobodu tokom novogodišnjih praznika.
Simatović će na slobodu biti pušten 16. decembra, a u sudski pritvor će morati da se vrati 5. januara.
Stanišić je, takođe, zatražio od Tribunala da ga pusti na privremenu slobodu, ali javna odluka o tom zahtevu još nije doneta.
Simatović i Stanišić su, od početka suđenja u junu 2009. godine, više puta puštani na privremenu slobodu.
Stanišića i Simatovića uhapsile su vlasti Srbije tokom operacije Sablja posle ubistva premijera Zorana Đinđića, 12. marta 2003. godine.
Stanišić je prebačen u Hag 11. juna, a Simatović 30. maja te godine.
U prvom pojavljivanju pred sudijom, obojica su se izjasnila da nisu krivi.
(agencije/MONDO)
