Princ Aleksandar Karađorđević izjavio je danas da lične troškove plaća iz sopstvenih sredstava, a ne iz budžeta, kao i da su sredstva iz budžeta namenjena kulturnim promocijama, izložbama, turističkim posetama i redovnom održavanju dvorskog kompleksa.
On je u intervjuu "Politici" rekao da je država konfiskacijom 1947. godine preuzela na sebe obavezu da se brine o dvorskom kompleksu na Dedinju.
"Ukoliko nam se vrati imovina, naćićemo način da finansiramo njeno dalje održavanje", rekao je Karađorđević.
On je naveo da se dvorski kompleks kada se 2001. godine uselio u njega nalazio u stanju potpune oronulosti i da je bio prinuđen da proda imovinu u Londonu kako bi obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje kompleksa.
"U kakvom stanju se nalazio kompleks, može se videti iz izveštaja državne komisije 90-ih godina, kao i iz izveštaja komisije prilikom primopredaje 2001. godine", rekao je Karađorđević i istakao da je porodica Karađorđević finansirala njegovo održavanje od 2001. godine pa do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet.
Na pitanje da li je tačno da je održavanje kompleksa u poslednjih sedam godina koštalo građane Srbije gotovo pet miliona evra, Karađorđević je odgovorio da je važno razjasniti da se svi lični troškovi plaćaju iz njegovih sopstvenih sredstava, a ne iz budžeta.
On je naveo da od 2005. Fond "Kraljevski dvor", u saradnji s Ministarstvom za kulturu, unapred planira budžet za održavanje, a na kraju svake godine podnosi se detaljan izveštaj, kao i da svake godine reviziju obavlja i poznata svetska revizorska kompanija KPMG.
Karađorđević je naveo i da novac koji država izdvaja nije dovoljan za održavanje.
"Novac koji je država davala od sredine 2004. pa do kraja 2007. godine bio je relativno dovoljan, a posle toga je svake godine izdvajano sve manje novca, pa više nisu mogle da se nastave stalno potrebne popravke, koje tako velika celina zahteva da bi mogla da opstane", rekao je princ.
Prema njegovim rečima, novi krov na Belom dvoru prokišnjava, što otežava korišćenje te zgrade, a grejanje i električne instalacije zahtevaju ozbiljne intervencije.
"Država to zna i mada će krajnji troškovi usled ovog nemara biti mnogo veći, ne vidim spremnost da išta preduzme", naveo je Karađorđević.
Na pitanje da li je on spreman da nešto preduzme, Karađorđević je odgovorio da je obavestio vladu da bi, ukoliko se porodična imovina vrati u vlasništvo, našli načina da finansiraju dalje održavanje.
Na pitanje "Politike" kako ocenjuje stavove onih koji mu negiraju titulu prestolonalsednika, Karađorđević je odgovorio da njegov otac kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao, kao i da se "izmišljotine o abdikaciji povremeno pojavljuju da bi izazvale zbrku u javnosti".
(Tanjug)
"Ukoliko nam se vrati imovina, naćićemo način da finansiramo njeno dalje održavanje", rekao je Karađorđević.
On je naveo da se dvorski kompleks kada se 2001. godine uselio u njega nalazio u stanju potpune oronulosti i da je bio prinuđen da proda imovinu u Londonu kako bi obavio najneophodnije popravke i obezbedio održavanje kompleksa.
"U kakvom stanju se nalazio kompleks, može se videti iz izveštaja državne komisije 90-ih godina, kao i iz izveštaja komisije prilikom primopredaje 2001. godine", rekao je Karađorđević i istakao da je porodica Karađorđević finansirala njegovo održavanje od 2001. godine pa do sredine 2004, kada je dvorski kompleks ponovo vraćen na državni budžet.
Na pitanje da li je tačno da je održavanje kompleksa u poslednjih sedam godina koštalo građane Srbije gotovo pet miliona evra, Karađorđević je odgovorio da je važno razjasniti da se svi lični troškovi plaćaju iz njegovih sopstvenih sredstava, a ne iz budžeta.
On je naveo da od 2005. Fond "Kraljevski dvor", u saradnji s Ministarstvom za kulturu, unapred planira budžet za održavanje, a na kraju svake godine podnosi se detaljan izveštaj, kao i da svake godine reviziju obavlja i poznata svetska revizorska kompanija KPMG.
Karađorđević je naveo i da novac koji država izdvaja nije dovoljan za održavanje.
"Novac koji je država davala od sredine 2004. pa do kraja 2007. godine bio je relativno dovoljan, a posle toga je svake godine izdvajano sve manje novca, pa više nisu mogle da se nastave stalno potrebne popravke, koje tako velika celina zahteva da bi mogla da opstane", rekao je princ.
Prema njegovim rečima, novi krov na Belom dvoru prokišnjava, što otežava korišćenje te zgrade, a grejanje i električne instalacije zahtevaju ozbiljne intervencije.
"Država to zna i mada će krajnji troškovi usled ovog nemara biti mnogo veći, ne vidim spremnost da išta preduzme", naveo je Karađorđević.
Na pitanje da li je on spreman da nešto preduzme, Karađorđević je odgovorio da je obavestio vladu da bi, ukoliko se porodična imovina vrati u vlasništvo, našli načina da finansiraju dalje održavanje.
Na pitanje "Politike" kako ocenjuje stavove onih koji mu negiraju titulu prestolonalsednika, Karađorđević je odgovorio da njegov otac kralj Petar Drugi nikada nije abdicirao, kao i da se "izmišljotine o abdikaciji povremeno pojavljuju da bi izazvale zbrku u javnosti".
(Tanjug)
