"Kandidatura i članstvo su jedan proces koji traje, tako da na kratke staze ne možemo videti neko skorašnje povećanje rejtinga Srbije", dodala je direktorka bonitetne kuće "Rejting" Ljiljana Dević Cupara ističući da je jedan od razloga za to i stanje u EU.
"Ako gledamo rejting Srbije, najveći uticaj uvek imaju politički rizici. Znači, situacija koja je kod nas, skorašnji izbori, prave jednu neizvesnost. Kad je neizvesnost veća, onda je i rizik naravno veći", istakla je ona.
Dević Cupara je ukazala da ako se pogleda stanje kakvo je sada u EU, Srbija čak i članstvom u Uniji "ne može popraviti svoj rejting na taj način, jer je zavisna i od sredine u koju bi eventualno ušla."
Ako gledamo na pravni sistem, eventualnim ulaskom u EU, vidimo neke pozitivne strane, jer se zakoni i pravni sistem moraju i dalje prilagođavati sistemu Unije i takođe u makroekonomskom delu eventualnim ulaskom Srbije u EU opet će biti napredak, jer će imati pristup fondovima, povoljnije kredite, rekla je ona.
"Sve ove pozitivne osobine, koje bi mogle uticati na poboljšanje rejtinga, su proces koji traje i koji se sigurno u narednih godinu - dve neće odraziti na bolji rejting", dodala je Dević Cupara.
Ako se posmatraju prognoze za ovu godinu, privrede svih zemalja EU će i u najpovoljnijim uslovima, zbog recesije i dužničke krize, imati nulti nivo rasta, što znači da se ne predviđa neko poboljšanje, navela je ona.
Direktorka "Rejtinga", koji je zastupnik međunarodne agencije "Dan end Bredstrit" (D&B) za Srbiju i Crnu Goru, kaže da je D&B zemljama EU kao što su Grčka, Italija, Španija, Portugalija snizio rejtinge, ali se u poslednje vreme i u jačim ekonomijama kao što su Austrija i Nemačka, takođe oseća pad privredne delatnosti, a to su privrede koje, inače, vuku celu EU napred.
Dević Cupara je objasnila da, prema metodologiji "D&B, na kreditni rejting zemlje utiču četiri elementa -politički rizik, komercijalni, makroekonomski i eksterni rizik.
Politički rizik se odnosi na unutrašnju i spoljnu bezbednost, "politiku kompetentnosti i konzistentnosti", dok komercijalni rizik predstavljaju uslovi poslovanja, odnosno pravni sistem i zakoni u toj oblasti.
Makroekonomski rizik se određuje gledanjem rasta bruto domaćeg proizvoda , inflacije, bilansa zemlje, zajedno sa fiskalnom i monetarnom politikom, dok eksterni podrazumeva situaciju u zemljama u okruženju i spoljnu politiku, navela je Dević Cupara.
(Tanjug)
"Ako gledamo rejting Srbije, najveći uticaj uvek imaju politički rizici. Znači, situacija koja je kod nas, skorašnji izbori, prave jednu neizvesnost. Kad je neizvesnost veća, onda je i rizik naravno veći", istakla je ona.
Dević Cupara je ukazala da ako se pogleda stanje kakvo je sada u EU, Srbija čak i članstvom u Uniji "ne može popraviti svoj rejting na taj način, jer je zavisna i od sredine u koju bi eventualno ušla."
Ako gledamo na pravni sistem, eventualnim ulaskom u EU, vidimo neke pozitivne strane, jer se zakoni i pravni sistem moraju i dalje prilagođavati sistemu Unije i takođe u makroekonomskom delu eventualnim ulaskom Srbije u EU opet će biti napredak, jer će imati pristup fondovima, povoljnije kredite, rekla je ona.
"Sve ove pozitivne osobine, koje bi mogle uticati na poboljšanje rejtinga, su proces koji traje i koji se sigurno u narednih godinu - dve neće odraziti na bolji rejting", dodala je Dević Cupara.
Ako se posmatraju prognoze za ovu godinu, privrede svih zemalja EU će i u najpovoljnijim uslovima, zbog recesije i dužničke krize, imati nulti nivo rasta, što znači da se ne predviđa neko poboljšanje, navela je ona.
Direktorka "Rejtinga", koji je zastupnik međunarodne agencije "Dan end Bredstrit" (D&B) za Srbiju i Crnu Goru, kaže da je D&B zemljama EU kao što su Grčka, Italija, Španija, Portugalija snizio rejtinge, ali se u poslednje vreme i u jačim ekonomijama kao što su Austrija i Nemačka, takođe oseća pad privredne delatnosti, a to su privrede koje, inače, vuku celu EU napred.
Dević Cupara je objasnila da, prema metodologiji "D&B, na kreditni rejting zemlje utiču četiri elementa -politički rizik, komercijalni, makroekonomski i eksterni rizik.
Politički rizik se odnosi na unutrašnju i spoljnu bezbednost, "politiku kompetentnosti i konzistentnosti", dok komercijalni rizik predstavljaju uslovi poslovanja, odnosno pravni sistem i zakoni u toj oblasti.
Makroekonomski rizik se određuje gledanjem rasta bruto domaćeg proizvoda , inflacije, bilansa zemlje, zajedno sa fiskalnom i monetarnom politikom, dok eksterni podrazumeva situaciju u zemljama u okruženju i spoljnu politiku, navela je Dević Cupara.
(Tanjug)
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Kraj serije "Sablja": Večeras gledamo finale trilera o ubistvu premijera Zorana Đinđića, evo šta nas očekuje
Primim 160€ penziju, a samo ugalj i drva koštaju 355: Težak život Ukrajinaca, mnogi uzeli rusko državljanstvo
Srbija i Aleksa pregazili Dansku u Beogradu: Sad smo na Evropskom prvenstvu!
"Dali smo sve da ubedimo Pešića da ostane": Petrušev objasnio šta je najveća razlika u reprezentaciji