Tužioci Haškog tribunala zatražili su danas, na suđenju Vojislavu Šešelju, da sudije Šešelju izreknu kaznu od 28 godina zatvora zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Na kraju završne reči, tužilac Matijas Markušen je ponovio da je Šeseljeva krivica dokazana i zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svih devet tačaka optužnice koja ga tereti za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.
Markusen je precizirao da bi Šešelj kaznu zbog ratnih zločina trebalo da služi posle kazni od ukupno 18 meseci zatvora koje mu je Tribunal do sada izrekao zbog nepoštovanja suda.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Tužilac Markusen je naglasio da je Šešelj "govorom i propagandom mržnje" počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.
Ostala zlodela iz optužnice u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju i širem području Sarajeva, Šešelj je, prema rečima tužioca, "podstakao, pomogao i podržao", time što je fizičke počinioce dobrovoljce SRS regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.
Tužilac Markusen je kazao da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, a u kojem je Šešelj učestvovao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i brojnim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima.
Zastupnik optužbe naznačio je da je "stvaranje Velike Srbije za optuženog razlog postojanja".
"Optuženi je tokom ovog procesa nastojao da sebe prikaže kao žrtvu široke zavere zbog njegove ideologije Velike Srbije da bi prikrio svoju odgovornost za patnje hiljada prognanih, ubijenih, mučenih ljudi koje su prouzrokovane njegovim rečima i delima", kazao je tužilac.
Markusen je naglasio da je Šešelj zloupotrebio svoj politički položaj da propagira mržnju, prikazujući nesrbe kao "genocidne" i "neljude" koji zaslužuju da budu "proterani svim mogućim sredstvima".
"Svojim rečima, optuženi je posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje", podvukao je zastupnik optužbe.
On je dodao da su "šešeljevci" koje je vođa radikala regrutovao i poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH ubrzo postali zloglasni zbog zločina koje su počinili.
"Zločini optuženog su teški po obimu i gnusni po prirodi", kazao je tužilac, navodeći da su Šešeljeve reči i dela podstakla ubistvo
905 osoba, a da je među žrtvama i jedno novorođenče.
Markusen je kazao i da za Šešelja nema olakšavajućih okolnosti zbog toga što je i dobrovoljna predaja Tribunalu bila njegova "pravna obaveza".
"Pored toga, Šešelj je suđenje koristio da širi svoju propagandu 'srpske etničke nadmoći', a svedoke koji su mu nekada bili bliski je obeshrabrivao da se pojave pred sudom", rekao je on.
Ranije danas, tužiteljka Liza Birsej je tvrdila da je Šešelj "govorom mržnje" na mitingu u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1995. direktno počinio progon tamošnjeg hrvatskog stanovništva.
Prema njenim rečima, tim govorom, Šešelj je "rasplamsao plamen međunacionalne mržnje i zauvek promenio etničku kartu Hrtkovaca".
"Optuženi je postigao tačno ono što je rekao da će uraditi - proterao je Hrvate iz Hrtkovaca i iz Srbije... Posle njegovog govora, eskplodirale su međunacionalne napetosti... On je lično to izazvao, plašeći Hrvate i ohrabrujući srpske izbeglice iz Hrvatske da učestvuju u kampanji progona", dodala je ona.
"Na mitingu je pročitan spisak uglednih Hrvata koji moraju napustiti selo, a Šešelj je rekao da nelojalnima i 'ustašama' nema mesta u Hrtkovcima", rekla je ona.
"Neka idu u svoju domovinu", citirala je Birsej reči Šešelja.
Kako je rekla, lider radikala je hrtkovačkim Hrvatima dao ultimatum "da odu u Hrvatsku ili će autobusima biti prebačeni do granice".
"Posle Šešeljevog govora, Hrvati u Hrtkovcima bili su podvrgnuti kampanji uznemiravanja i zastrašivanja, dobijali su pretnje, a u njihova dvorišta su, u nekim slučajevima, bačene bombe. Znajući da Šešeljeve pretnje nisu prazne, budući da su čuli za zločine 'šešeljevaca' u Hrvatskoj, hrvatski meštani odlučili su da nemaju izbora do da odu", kazala je tužiteljka Birsej.
Odbacujući Šešeljeve tvrdnje da je u Hrtkovcima održao politički, predizborni govor, zastupnica optužbe je naglasila da je on javnim zagovaranjem mržnje i nasilja izašao iz okvira slobode političkog izražavanja.
"Šešeljev govor je kriminalan zbog toga šta je on rekao, ko je on bio, i zbog ratnog konteksta u kojem je govor održan", rekla je ona.
Birsej je odbacila i Šešeljevu tvrdnju da je većina Hrvata otišla dobrovoljno, prethodno razmenivši imovinu sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske.
"Hrvati koji su napustili Hrtkovce posvedočili su da je odlazak bio direktna posledica Šešeljevog govora", rekla je tužiteljka.
Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupak je u toku.
(Beta)
Markusen je precizirao da bi Šešelj kaznu zbog ratnih zločina trebalo da služi posle kazni od ukupno 18 meseci zatvora koje mu je Tribunal do sada izrekao zbog nepoštovanja suda.
Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine protiv čovečnosti - progon nesrba na politikoj, rasnoj i verskoj osnovi, deportaciju i prisilno premeštanje, kao i za kršenje zakona i običaja ratovanja - ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje verskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine.
Tužilac Markusen je naglasio da je Šešelj "govorom i propagandom mržnje" počinio progon Hrvata iz Vukovara i vojvođanskog sela Hrtkovci.
Ostala zlodela iz optužnice u Zvorniku, Vukovaru, Mostaru, Nevesinju i širem području Sarajeva, Šešelj je, prema rečima tužioca, "podstakao, pomogao i podržao", time što je fizičke počinioce dobrovoljce SRS regrutovao, indoktrinirao mržnjom prema nesrbima, organizovao i poslao na ratišta.
Tužilac Markusen je kazao da su zločini "šešeljevaca" nad Hrvatima i Muslimanima bili počinjeni u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, čiji je cilj bilo stvaranje jedinstvene srpske države na velikim delovima teritorija Hrvatske i BiH, a u kojem je Šešelj učestvovao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem i brojnim političkim, vojnim i policijskim zvaničnicima.
Zastupnik optužbe naznačio je da je "stvaranje Velike Srbije za optuženog razlog postojanja".
"Optuženi je tokom ovog procesa nastojao da sebe prikaže kao žrtvu široke zavere zbog njegove ideologije Velike Srbije da bi prikrio svoju odgovornost za patnje hiljada prognanih, ubijenih, mučenih ljudi koje su prouzrokovane njegovim rečima i delima", kazao je tužilac.
Markusen je naglasio da je Šešelj zloupotrebio svoj politički položaj da propagira mržnju, prikazujući nesrbe kao "genocidne" i "neljude" koji zaslužuju da budu "proterani svim mogućim sredstvima".
"Svojim rečima, optuženi je posejao seme etničke mržnje, a zatim je pomogao da se ono razvije u etničko nasilje", podvukao je zastupnik optužbe.
On je dodao da su "šešeljevci" koje je vođa radikala regrutovao i poslao na ratišta u Hrvatskoj i BiH ubrzo postali zloglasni zbog zločina koje su počinili.
"Zločini optuženog su teški po obimu i gnusni po prirodi", kazao je tužilac, navodeći da su Šešeljeve reči i dela podstakla ubistvo
905 osoba, a da je među žrtvama i jedno novorođenče.
Markusen je kazao i da za Šešelja nema olakšavajućih okolnosti zbog toga što je i dobrovoljna predaja Tribunalu bila njegova "pravna obaveza".
"Pored toga, Šešelj je suđenje koristio da širi svoju propagandu 'srpske etničke nadmoći', a svedoke koji su mu nekada bili bliski je obeshrabrivao da se pojave pred sudom", rekao je on.
Ranije danas, tužiteljka Liza Birsej je tvrdila da je Šešelj "govorom mržnje" na mitingu u vojvođanskom selu Hrtkovci u maju 1995. direktno počinio progon tamošnjeg hrvatskog stanovništva.
Prema njenim rečima, tim govorom, Šešelj je "rasplamsao plamen međunacionalne mržnje i zauvek promenio etničku kartu Hrtkovaca".
"Optuženi je postigao tačno ono što je rekao da će uraditi - proterao je Hrvate iz Hrtkovaca i iz Srbije... Posle njegovog govora, eskplodirale su međunacionalne napetosti... On je lično to izazvao, plašeći Hrvate i ohrabrujući srpske izbeglice iz Hrvatske da učestvuju u kampanji progona", dodala je ona.
"Na mitingu je pročitan spisak uglednih Hrvata koji moraju napustiti selo, a Šešelj je rekao da nelojalnima i 'ustašama' nema mesta u Hrtkovcima", rekla je ona.
"Neka idu u svoju domovinu", citirala je Birsej reči Šešelja.
Kako je rekla, lider radikala je hrtkovačkim Hrvatima dao ultimatum "da odu u Hrvatsku ili će autobusima biti prebačeni do granice".
"Posle Šešeljevog govora, Hrvati u Hrtkovcima bili su podvrgnuti kampanji uznemiravanja i zastrašivanja, dobijali su pretnje, a u njihova dvorišta su, u nekim slučajevima, bačene bombe. Znajući da Šešeljeve pretnje nisu prazne, budući da su čuli za zločine 'šešeljevaca' u Hrvatskoj, hrvatski meštani odlučili su da nemaju izbora do da odu", kazala je tužiteljka Birsej.
Odbacujući Šešeljeve tvrdnje da je u Hrtkovcima održao politički, predizborni govor, zastupnica optužbe je naglasila da je on javnim zagovaranjem mržnje i nasilja izašao iz okvira slobode političkog izražavanja.
"Šešeljev govor je kriminalan zbog toga šta je on rekao, ko je on bio, i zbog ratnog konteksta u kojem je govor održan", rekla je ona.
Birsej je odbacila i Šešeljevu tvrdnju da je većina Hrvata otišla dobrovoljno, prethodno razmenivši imovinu sa srpskim izbeglicama iz Hrvatske.
"Hrvati koji su napustili Hrtkovce posvedočili su da je odlazak bio direktna posledica Šešeljevog govora", rekla je tužiteljka.
Šešelj, koji se brani sam, svoju završnu reč izložiće iduće nedelje, od 12. do 15. marta.
Suđenje Šešelju počelo je u novembru 2007, posle jednog neuspešnog pokušaja i štrajka glađu optuženog. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je Tribunal obelodanio optužnicu protiv njega.
U međuvremenu, Tribunal je Šešelja dva puta osudio zbog nepoštovanja suda, odnosno objavljivanja identiteta zaštićenih svedoka pravosnažno na 15 meseci zatvora, a nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 18 meseci. Po presudi, te kazne su objedinjene.
Zbog toga što svoje knjige i druge dokumente koji sadrže podatke o identitetu zaštićenih svedoka nije uklonio sa svoje internet stranice, Tribunal je Šešelja treći put optužio za nepoštovanje suda, a taj postupak je u toku.
(Beta)
