Specijalni izaslanik EU i šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak rekao je da će Srbija, za otvaranje pregovora o članstvu u EU, morati da načini dodatne korake koje će odrediti Evropski savet.
"Pored implementacije već dogovorenog za otvaranje pregovora biće potrebno da Srbija načini dodatne korake. Koje konkretno, odlučiće Evropski savet", rekao je Lajčak u intervjuu "Novostima".
Prema njegovim rečima, i vlast i građani Srbije moraju biti realistični kada je reč o evropskim integracijama i mora se ići korak po korak.
"Znam da biste vi želeli da taj proces ubacite u petu brzinu i da već krajem godine dobijete datum za otvaranje pregovora sa EU, ali mora se ići korak po korak. Datumi nisu važni, već kvalitet reformi koje sprovodite i ispunjavanje zadatih uslova da biste postali član evropske porodice", rekao je Lajčak.
On je dodao da je spisak uslova za dobijanje statusa kandidata, za koje se Srbija u februaru obavezala da će ispuniti, dobro poznat - sve sporazume postignute u dijalogu sa Prištinom treba do kraja implementirati.
"Ne treba obraćati mnogo pažnje na to šta pojedinci iz EU govore. Važni su mišljenje Evropske komisije i zaključci Evropskog saveta u decembru. Za Brisel je važno da vidimo da u srpskoj vlasti postoji odlučnost da se krene dalje", rekao je Lajčak i dodao da vidi tu odlučnost.
Upitan kada je, po njemu, najrealnije, da Srbija načini naredni korak ka EU, Lajčak je ponovio da datumi nisu važni, već reforme i predanost srpske vlade i svih zvaničnika da se kreću ka evropskim integracijama.
"Tu je decembar, jun, pa decembar sledeće godine. Nije ni drama ni tragedija bez obzira na to šta bude odlučio vrh EU", istakao je Lajčak.
Na pitanje hoće li Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala članica Unije, on je ukazao da taj zahtev u ovom trenutku niko ne postavlja, pogotovo što pet članica EU ne priznaje Kosovo, a među njima je i Slovačka i ostajemo pri tom stavu da je za nas nezavisnost neprihvatljiva.
On smatra da nije dobra ideja da se u Srbiji održi referendum na kome bi građani "birali" između EU i Kosova.
Reagujući na ove izjave Miroslava Lajčaka predsednica skupštinskog odbora za evrointegracije Milica Delević izjavila je da ne veruje da će biti dodatnih uslova za Srbiju u tom procesu ukoliko se dijalog Beograda i Prištine shvati kao proces koji vodi normalizaciji odnosa a ne samo ostvarivanju pojedinih ciljeva u različitim oblastima.
"Ako dijalog razumemo kao način da se uspostave funkcionalni odnosi, onda novih uslova nema".
Delević je u izjavi za Tanjug objasnila da će način na koji će biti definisan zahtev za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine biti usaglašen između svih 27 država članica EU, a da će značajan doprinos tome dati i Nemačka.
Podsetimo da je nedavno, tokom posete parlamentaraca Hrišćansko-demokratske unije, inače najjače partije u Nemačkoj na čijem je čelu kancelarka Angela Merkel, Beogradu bio predočen spisak zahteva iz Berlina.
Među njima je i taj da Srbija pre početka pregovora za članstvo u Evropskoj uniji sa Prištinom potpiše obavezujuću izjavu, odnosno ugovor o dobrosusedskim odnosima, uz napomenu da to ne podrazumeva formalno, zvanično priznanje kosovske nezavisnosti, niti će Berlin u doglednoj budućnosti tako nešto tražiti od Beograda.
Delević je , međutim, uverena da Vlada Srbije, što je i razumljivo, neće moći da u odgovoru na zahteve Brisela učini korake koji bi mogli biti protumačeni kao implicitno priznanje Kosova, i nada se da će Beograd prepoznati potrebu da se uspostave funkcionalni odnosi sa Prištinom.
I direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić očekuje da će EU izaći sa nekom vrstom zahteva da se dođe do sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
"Nijedan uslova neće biti takav da Srbija neće moći da ga prihvati, ali bojim se da političari jako zaostaju u svojim glavama za javnošću. Vlada ne sme da nastavi da se ponaša kao zavereničko društvo i da plaši domaću i stranu javnost Kosovom. Potreban nam je otvoren dijalog u javnosti kako bi građanima bili predstavljeni svi elementi situacije na Kosovu", izjavio je Janjić agenciji Tanjug.
Prema njegovom uverenju, iznošenje novih ili preciziranje starih uslova EU neće biti vezano samo za Kosovo, već konkretnije zahteve treba očekivati i u domenu borbe protiv korupcije i reforme pravosuđa.
Današnji "Blic", inače, prenosi da će šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton ponuditi predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću prilikom njihovog susreta u Njujorku sporazum o dobrosusedskoj saradnji Kosova i Srbije kao osnovu na kojoj će biti otvoreni politički pregovori Beograda i Prištine.
Sa sadržinom tog predloga navodno je upoznata srpska strana, koja je pismeno izrazila neslaganje sa takvim predlogom, odnosno s ciljem do koga bi pregovori trebalo da dovedu.
Kako je "Blicu" objašnjeno, u pitanju je predlog koji nije zacrtan i o kojem će tek pregovarati srpska i kosovska strana, uz posredovanje Eštonove i najverovatnije državne sekretarke SAD Hilari Klinton.
(agencije/MONDO, Foto: Ilustracija/Guliver/Getty Images)
Prema njegovim rečima, i vlast i građani Srbije moraju biti realistični kada je reč o evropskim integracijama i mora se ići korak po korak.
"Znam da biste vi želeli da taj proces ubacite u petu brzinu i da već krajem godine dobijete datum za otvaranje pregovora sa EU, ali mora se ići korak po korak. Datumi nisu važni, već kvalitet reformi koje sprovodite i ispunjavanje zadatih uslova da biste postali član evropske porodice", rekao je Lajčak.
On je dodao da je spisak uslova za dobijanje statusa kandidata, za koje se Srbija u februaru obavezala da će ispuniti, dobro poznat - sve sporazume postignute u dijalogu sa Prištinom treba do kraja implementirati.
"Ne treba obraćati mnogo pažnje na to šta pojedinci iz EU govore. Važni su mišljenje Evropske komisije i zaključci Evropskog saveta u decembru. Za Brisel je važno da vidimo da u srpskoj vlasti postoji odlučnost da se krene dalje", rekao je Lajčak i dodao da vidi tu odlučnost.
Upitan kada je, po njemu, najrealnije, da Srbija načini naredni korak ka EU, Lajčak je ponovio da datumi nisu važni, već reforme i predanost srpske vlade i svih zvaničnika da se kreću ka evropskim integracijama.
"Tu je decembar, jun, pa decembar sledeće godine. Nije ni drama ni tragedija bez obzira na to šta bude odlučio vrh EU", istakao je Lajčak.
Na pitanje hoće li Srbija morati da prizna Kosovo da bi postala članica Unije, on je ukazao da taj zahtev u ovom trenutku niko ne postavlja, pogotovo što pet članica EU ne priznaje Kosovo, a među njima je i Slovačka i ostajemo pri tom stavu da je za nas nezavisnost neprihvatljiva.
On smatra da nije dobra ideja da se u Srbiji održi referendum na kome bi građani "birali" između EU i Kosova.
Reagujući na ove izjave Miroslava Lajčaka predsednica skupštinskog odbora za evrointegracije Milica Delević izjavila je da ne veruje da će biti dodatnih uslova za Srbiju u tom procesu ukoliko se dijalog Beograda i Prištine shvati kao proces koji vodi normalizaciji odnosa a ne samo ostvarivanju pojedinih ciljeva u različitim oblastima.
"Ako dijalog razumemo kao način da se uspostave funkcionalni odnosi, onda novih uslova nema".
Delević je u izjavi za Tanjug objasnila da će način na koji će biti definisan zahtev za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine biti usaglašen između svih 27 država članica EU, a da će značajan doprinos tome dati i Nemačka.
Podsetimo da je nedavno, tokom posete parlamentaraca Hrišćansko-demokratske unije, inače najjače partije u Nemačkoj na čijem je čelu kancelarka Angela Merkel, Beogradu bio predočen spisak zahteva iz Berlina.
Među njima je i taj da Srbija pre početka pregovora za članstvo u Evropskoj uniji sa Prištinom potpiše obavezujuću izjavu, odnosno ugovor o dobrosusedskim odnosima, uz napomenu da to ne podrazumeva formalno, zvanično priznanje kosovske nezavisnosti, niti će Berlin u doglednoj budućnosti tako nešto tražiti od Beograda.
Delević je , međutim, uverena da Vlada Srbije, što je i razumljivo, neće moći da u odgovoru na zahteve Brisela učini korake koji bi mogli biti protumačeni kao implicitno priznanje Kosova, i nada se da će Beograd prepoznati potrebu da se uspostave funkcionalni odnosi sa Prištinom.
I direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić očekuje da će EU izaći sa nekom vrstom zahteva da se dođe do sporazuma Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
"Nijedan uslova neće biti takav da Srbija neće moći da ga prihvati, ali bojim se da političari jako zaostaju u svojim glavama za javnošću. Vlada ne sme da nastavi da se ponaša kao zavereničko društvo i da plaši domaću i stranu javnost Kosovom. Potreban nam je otvoren dijalog u javnosti kako bi građanima bili predstavljeni svi elementi situacije na Kosovu", izjavio je Janjić agenciji Tanjug.
Prema njegovom uverenju, iznošenje novih ili preciziranje starih uslova EU neće biti vezano samo za Kosovo, već konkretnije zahteve treba očekivati i u domenu borbe protiv korupcije i reforme pravosuđa.
Današnji "Blic", inače, prenosi da će šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton ponuditi predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću prilikom njihovog susreta u Njujorku sporazum o dobrosusedskoj saradnji Kosova i Srbije kao osnovu na kojoj će biti otvoreni politički pregovori Beograda i Prištine.
Sa sadržinom tog predloga navodno je upoznata srpska strana, koja je pismeno izrazila neslaganje sa takvim predlogom, odnosno s ciljem do koga bi pregovori trebalo da dovedu.
Kako je "Blicu" objašnjeno, u pitanju je predlog koji nije zacrtan i o kojem će tek pregovarati srpska i kosovska strana, uz posredovanje Eštonove i najverovatnije državne sekretarke SAD Hilari Klinton.
(agencije/MONDO, Foto: Ilustracija/Guliver/Getty Images)
